Др Благојевић: Гдје је архиепископ, ту је архиепископија

У тексту од 19.6. ове године извјесни, мени непознати господин Александар Стојановић, је на БН порталу изнио тврдње у којима напада мој текст објављен на истом порталу под насловом "Да ли нам требају архиепископи у СПЦ?"

Пише: Др Милан Благојевић

Господин Стојановић је потпуно испустио из вида суштину, која напросто избија већ из наслова мог текста, а то је да сам већ ту, у наслову, а затим и у аргументацији против архиепископизације наше СПЦ, само желио да укажем колико је то опасно по СПЦ и српски народ у цјелини, код чега остајем у потпуности.

Јер, не треба сметнути с ума да од обнављања и поновног уједињења СПЦ 1920. године, па преко доношења Устава СПЦ 1931. године, Устава СПЦ из 1947. године и све до недавно, никада СПЦ у својој титулатури ни за једног од својих архијереја није прописивала титулу архиепископа.

Право на такво титулисање имао је само патријарх СПЦ, јер је чланом 10. став 2. Устава СПЦ из 1931. прописано да је титула патријарха и да је он архиепископ Пећки.

Чак ни у доба комунистичке власти у бившој Југославији ни тај политички режим није тражио од СПЦ да то мијења и да поред патријарха уводи и друге архиепископе у СПЦ, јер је и Уставом СПЦ из 1947. остало прописано (члан 13. став 2. тог Устава) да само патријарх СПЦ у својој титули има и да је архиепископ (Пећки). 

И нико други од достојанственика наше СПЦ, дакле, за све ове деценије према Уставу СПЦ није имао право, нити је требао имати право, да стекне титулу архиепископа.
Тек сада, и рекао бих напрасно, некима је пало на памет да би овај својеврсни канон из Устава СПЦ требало мијењати и уводити још архиепископа у нашу цркву, поред патријарха.

Зато се сада, рецимо на интернет порталу Епархије Нишке, налази текст у којем пише да епископ нишки "Од маја 2024. године носи титулу Архиепископ и Митрополит нишки".

Уз сво дужно и искрено поштовање према патријарху, епархијама и архијерејима, једном ријечју према СПЦ у цјелини, не могу се отети утиску да овакво титулисање не значи ништа друго до оно да гдје има архиепископа ту је и архиепископија.

А одатле је само корак до тога да неки појединац, који данас не постоји ни у траговима него тек треба бити створен и донијет на овај свијет, поставши архиепископ у СПЦ не пожели, и сплетом друштвених (не)прилика и оствари наум да оно чему је архиепископ, рецимо своје архиепископство у Црној Гори, издвоји из СПЦ и претвори у нову од СПЦ аутокефалну цркву.

У томе је, по мени, опасност од које се треба чувати, на коју треба указивати те бити спреман да се због указивања на све то буде изложен нападима и свакојаким омаловажавањима.

Др Милан Благојевић