Свјетски тренд: Куповина злата најбољи начин штедње у кризама

- Због економски неповољне ситуације у свијету и све чешћих проблема са инфлацијом, свјетски економисти сматрају да је инвестиционо злато најбоље рјешење за штедњу.

Геополитичке тензије које константно расту и сукоби, посебно у Европи (рат у Украјини), забрињавају економске стручњаке јер криза посебно утиче на улагаче који се ослањају на раст вриједности опција попут некретнина или дионица.

Иначе, инвестиционо злато је углавном у физичком облику, као што су златне полуге и златници, те је намијењено дугорочном улагању и штедњи која је отпорна на инфлацију и друге неповољне економске појаве, па му је годишњи принос већи од 8,5 одсто.

Централне банке широм свијета убрзано набављају златне полуге јер у њима виде осигурање домаће валуте.

Што се тиче Босне и Херцеговине, она практично нема развијено тржиште због високих пореза.

Наиме, цијена злата у БиХ је у старту виша него у земљама Европске уније, јер се на сваки инвестициони производ од злата и сребра плаћа ПДВ.

При увозу злата једино је Централна банка БиХ ослобођена плаћања ПДВ-а.

Аналитичари највеће швајцарске банке УБС сматрају да се у наредних годину дана очекује двоцифрен раст цијена злата.

"Инвестиционо злато у физичком облику привлачно је грађанима и зато што се ради о једном од ријетких облика улагања који је у потпуности ослобођен свих пореза - како ПДВ-а приликом куповања, тако и пореза на добит приликом продаје. Сва зарада од улагања остаје власнику злата, без икаквих обавеза према држави", наводи се у анализи УБС-а.

Да је ово проблем за БиХ, односно да би се ово требало законски уредити, сагласан је и Адмир Чавалић, економиста и предсједник Одбора за економску и финансијску политику у Парламенту ФБиХ.

"Питање инвестиционог злата није уопште регулисано на простору БиХ, што ставља грађане Босне и Херцеговине у дискриминацију у односу на земље региона. Већина грађана купује злато из сусједне Хрватске, гдје постоје чак и агенције које нуде формално или неформално увоз тог злата на начин да се можда избјегну плаћања неких додатних намета, обавеза и слично.

Када одете у златару, можете купити злато у форми накита, и то је нешто што смо наслиједили од бившег система, али не може се у форми инвестиционог злата, као што су на примјер кованице, новчићи, полуге, коцке и слично", објашњава Чавалић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, инвестиционо злато је на неки начин сива зона у БиХ, и нису се развиле индустрије које би се темељиле на продаји инвестиционог злата.

"Продаја инвестиционог злата углавном расте када су кризе на глобалном нивоу, које изазивају и економске кризе. Злато, сребро и други племенити метали су битни као облик и форма штедње, односно чување садашње вриједности за будући период.

Постоје и други облици штедње као што су криптовалуте, вински подруми, сиреви и слично, али традиционално, хисторијски, злато је најинтересантније због низа неких карактеристика које има. Вјероватно у будућности неће доћи до мијењања тог формата штедње и због тога је битно да се што прије отворимо према наведеном", казао је Чавалић и додао да он већ са правницима ради на томе да упути иницијативу за регулисање инвестиционог злата у БиХ.

Економиста Радмила Грбић истиче да је постојање развијеног тржишта инвестиционог злата важно за сваку привреду и државу, нарочито у вријеме сталних неизвјесности у свјетској привреди, када се злато сматра сигурном луком за улагаче, како са становишта сигурности, тако и са становишта приноса, с обзиром на годишњи раст цијена.

"Босна и Херцеговина нема развијено тржиште инвестиционог злата. Највећи разлози за то су мала потражња и порези. Грађани БиХ могу повољније трговати златом у земљама окружења, углавном Србији и Хрватској, која као чланица Европске уније нуди повољније услове.

Наиме, у земљама Европске уније инвестиционо злато је ослобођено плаћања пореза на додату вриједност. Србија је такође укинула порез на додату вриједност на инвестиционо злато, због чега је куповина инвестиционих златних полуга и златника пуно повољнија него раније", навела је Грбићева.

(Независне) Фото: Архива