Хрватска: Србин 20 година након тужбе добио одштету

Србин из Хрватске добио је, према неправоснажној пресуди Општинског суда у Сиску, 20.650 евра одштете од Хрватске за мучење у логору у Керестинцу 1991. године, 20 година након што је поднео тужбу.

Ђ.Ј. је ухапшен у новембру 1991. години јер се, како су тврдили тужиоци, након осамостаљења Хрватске "прикључио ЈНА и на Банији врбовао српско становништво да организује референдум за прикључење Петриње Српској аутономној области (САО) Крајина".

На терет му је стављено "учешће у оружаној побуни против Хрватске".

Након што је неко време провео у притвору у Сиску, као и у логору у Гајевој улици у центру Загреба, Ђ.Ј. је завршио у логору у Керестинцу, где је физички и психички злостављан, пише Срна.

Током процеса описао је како је малтретиран заједно са осталим затвореницима и навео да су га тукли "људи у униформама с амблемима из којих се могло закључити да су припадници или хрватске војске или хрватске полиције".

"Ударали су ме по целом телу, газили су по мени, тукли ме дрвеним палицама и рукавицама са закивцама, ципелама са оковима. Нисам могао да устснем од болова у плућима. Био сам претучен најмање 20 пута", рекао је он током процеса.

Након што је пуштен, Ђ.Ј. је потражио лекарску помоћ у Медицинском центру у Сиску, јер се, како је рекао, плашио да оде у Загреб да га као Србина тамо не би убили.

Ђ.Ј. који се касније одселио у Аустрију где је 1999. остварио право на инвалидску пензију, тужбу је поднео у марту 2004. године.

Осим одштете, од Хрватске је тражио и изгубљену зараду од 312.000 евра, али суд тај захтев није прихватио.

Представници Хрватске тврдили су на суду да му не би требало исплатити одштету јер, како су навели, није био неосновано ухапшен. 

Пошто је поступак против њега завршен одлуком о помиловању, тужиоци су тврдили да то "није исто као ослобађајућа пресуда".

Након што је чуо исказе вештака који су описали какве је последице малтретирања претрпео Ђ.Ј, суд је закључио да он има право на одштету.

Право на одштету, према одлуци суда, има и зато што је Стјепан Кларић, ратни командант логора за ратне заробљенике који се прво налазио у Загребу, а потом у Керестинцу, са неколико других особа правоснажно осуђен за ратни злочин над заробљеницима.

(Тањуг) Фото: Илустрација/ раwпиxел