Уставни суд БиХ дјелимично уважио апелацију Дебевецу

Уставни суд Босне и Херцеговине закључио је да је дошло до повреде права Ранка Дебевеца на непристрасност суда, док је истом одлуком одбио његову и апелацију Османа Мехмедагића за одређивање притвора те неадекватног третмана током трајања ове мјере, јавља БИРН БиХ.

Уставни суд БиХ је закључио да је дошло до повреде права на непристрасност суда јер се бојазан суспендованог предсједника Државног суда Дебевца о пристрасности судије који је одлуц̌ивао о одређивању притвора могла сматрати објективно оправданом.

У одлуци се наводи да је Одбрана Дебевца 20. децембра 2023. поднијела захтјев за изузеће судије Бранка Перића, као судије за претходни поступак. У захтјеву је, према одлуци, наведено да Дебевец и Периц́ “не разговарају од 2016. године“, када су били кандидати за позицију предсједника Суда БиХ.

Затим је наведено да је Периц́ лиц̌ни анимозитет “наставио исказивати након именовања првоапеланта на мјесто предсједника Суда БиХ.“

“Уставни суд закључује да је дошло до повреде првоапелантовог права из Устава БиХ и Европске конвенције. Уставни суд сматра да се у конкретном предмету првоапелантова бојазан у погледу пристрасности судије Периц́а, приликом одлуц̌ивања о притвору, могла сматрати објективно оправданом”, наводи се у одлуци Суда.

Дебевец и Осман Мехмедагић, бивши директор Обавјештајно-безбједносне агенције, ухапшени су 18. децембра 2023. године због злоупотребе положаја, по наредби државног тужилаштва.

Након тога одређен им је једномјесечни притвор који је продужаван до марта, када су им одређене мјере забране. Дебевцу и Мехмедагићу је потом укинута мјера забране напуштања боравишта.

Они су осумњичени да су злоупотријебили положај и кривотворили службене исправе. Истрага у односу на Дебевца касније је проширена на примање дара за трговину утицајем, те лажно представљање и кршење Закона о равноправности сполова.

Истом одлуком, Уставни суд је закључио да нема кршења права на слободу и сигурности Дебевца и Мехмедагића када су редовни судови дали јасне и аргументиране разлоге, како за постојање основане сумње, тако и посебног притворског разлога због којег им је ова мјера одређена и продужена.

“Наведено право није повријеђено јер не постоје околности које спрец̌авају покретање кривиц̌ног поступка против првоапеланта. Осим тога, неосновани су и наводи да апеланти нису промптно обавијештени о разлозима за лишење слободе, будуц́и да је утврђено да су о свим разлозима апеланти упознати у кратком року”, наводи се у одлуци.

Уставни суд сматра да су судија за претходни поступак Суда БиХ приликом одређивања притвора, а потом и Вијец́е приликом продужења ове мјере у оспореним првостепеним рјешењима јасно образложили на основу којих доказа су извели закљуц̌ак о постојању основане сумње да су апеланти поц̌инили кривиц̌на дјела за која се терете, стоји у одлуци.

Додаје се да је Суд БиХ утврдио да у овој фази поступка постоји довољно доказа који указују на постојање основане сумње да су апеланти починили описане радње.

Дебевец је, према одлуци, навео да због посједовања имунитета не може бити кривиц̌но гоњен, односно да његово лишавање слободе није било законито.

Уставни суд у одлуци подсјећа да је имунитет привилегија јавноправног карактера која је дата појединцу као носиоцу јавне функције због заштите интереса функције коју обавља, а не као приватном лицу због заштите његових лиц̌них интереса, преноси БИРН БиХ.

“Имајуц́у у виду законске одредбе, Уставни суд запажа да из њих произлази да у Босни и Херцеговини не постоји апсолутни имунитет судија од кривиц̌ног гоњења”, закључује се.

У одлуци стоји да апеланти наводе да се од дана хапшења налазе у де фацто самици, јер им је ускрац́ен контакт с било којим другим лицем. Уважавајуц́и безбједносне процјене Завода, апеланти сматрају да “ипак не могу бити ускрац́ени за сваки вид социјализације“.

Такође, указују да упуц́ивање у самицу представља вид дисциплинске казне која може трајати до десет дана.

“Уставни суд сматра да поступање према апелантима у притворској јединици није достигло минималан степен јачине да би се сматрало нехуманим поступањем, те да је апелација неоснована”, наводи се.

Овом одлуком је Уставни суд закључио да није повријеђено право апеланата на забрану муц̌ења, нехуманог и понижавајуц́ег поступања, због наводног боравка у де фацто самици, када ове наводе апеланти нису доказали, а из околности конкретног предмета произлази да ови наводи нису основани.

Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

(Детектор.ба) Фото: Детектор