Број миграната у БиХ поново расте

Служба за послове са странцима БиХ евидентирала је у априлу 8.374 мигранта, што је за 15 одсто више него у истом периоду лани, саопштено је у најновијем извјештају о мобилности миграната Међународне организације за миграције.

Како су саопштили, број неуспјелих граничних прелазака у Хрватску и даље је висок, а 76 одсто испитаника је изјавило да су у априлу 2024. године покушали и нису успјели прећи границу барем једном.

"Већина миграната стиже до Сарајева и путује у Бихаћ како би покушали прећи границу са Хрватском на подручју Велике Кладуше. Неки мигранти напуштају БиХ и око подручја Босанске Градишке, Српца и Орашја", наведено је.

Додају да из Црне Горе већина миграната прелази у БиХ са граничног прелаза Метаљка, а неки мигранти су у БиХ ушли и на подручју граничног прелаза Враћеновићи, односно Делеуша.

Истакли су да у БиХ мигранти долазе преко источне границе са Србијом или границе са Црном Гором, јужније. Највише људи је ушло на подручје између Зворника и граничног прелаза Шепак, док су остале улазне тачке из Србије биле око Братунца.

"Седамдесет пет одсто испитаника већ је барем једном покушало прећи границу с Хрватском. Шест одсто ових покушаја било је уз помоћ кријумчара. Готово сви испитаници су изјавили да нису успјели јер су их власти пресреле и вратиле, док је преосталих један одсто испитаника рекло да се то десило због затварања руте.

Само два испитаника изјавила су да не би поново покушали да пређу границу. Испитаници који су учествовали у анкети користе друштвене мреже и инстант поруке како би организовали своја путовања у западну Европу. Најчешће кориштене платформе су WхатсАпп, Фацебоок и Вибер", додају.

Укупно гледано, највише миграната је из Сирије, а слиједе Авганистан, Мароко, Непал и Турска. Више од три четвртине испитаника из Сирије и Турске изјавило је да намјерава путовати у Њемачку. Држављани Авганистана су највише спомињали Њемачку, Италију и Француску, док су прве три дестинације за држављане Марока биле Италија, Француска и Шпанија. Испитаници из Непала рекли су да им је циљ да путују у Њемачку, Шпанију и Италију.

Судећи према мини-испитивању унутар фокус групе коју су урадили анкетари ИОМ-а, просјечна дужина боравка миграната у БиХ била је 36 дана, шест дана дуже него у марту 2024. и 11 дана дуже него у фебруару 2024. године. Осамдесет три одсто испитаника, како је истакнуто, ушло је преко једног од пограничних подручја са Србијом, док је девет одсто ушло из Црне Горе. Преосталих шест одсто је ушло авионом. Од 35 људи који су стигли авионом, 27 је било из Турске, четири из Кине, три из Сомалије и за једног испитаника ова информација је непозната.

На питање да ли су их пратили људи који су им олакшали прелазак границе, 39 одсто испитаника је изјавило да су били у пратњи. Поређења ради, у марту 2024. године 45 одсто испитаника изјавило је да су имали помоћ, док је у фебруару 2024. године 54 одсто изјавило да су имали помоћ.

Око 90 одсто испитаних је изјавило да су пјешачили, док је 81 одсто рекло да су путовали аутобусом између неких кључних локација. Осим аутобусом, 27 одсто је изјавило и да су узели такси. Интервјуи кључних испитаника открили су да је просјечна цијена таксија по особи унутар БиХ око 50 евра.

"Седамдесет пет одсто испитаника већ је барем једном покушало прећи границу с Хрватском. Шест одсто ових покушаја било је уз помоћ кријумчара. Готово сви испитаници су изјавили да нису успјели јер су их власти пресреле и вратиле, док је преосталих један одсто испитаника рекло да се то десило због затварања руте. Само два испитаника изјавила су да не би поново покушали да пређу границу", наглашено је.

(Независне) Фото: Бета