Све предности и дезинформације о уласку БиХ у ЕУ

Улазак Босне и Херцеговине у Еворпску унију (ЕУ) донијеће БиХ бројне бенефите, а највећи од њих су, према ријечима саговорника, приступ јединственом ЕУ тржишту, већа правна сигурност, те већа привлачност за стране инвестиције.

Важно је напоменути да је, недавно, Европски савјет одобрио отварање приступних преговора између Босне и Херцеговине и ЕУ те се питање уласка БиХ у Европску унију додатно актуелизовало у јавности.

Иако грађани и јавност имају право да се питају шта нас чека уласком у ЕУ, само придруживање овој унији носи са собом и безброј дезинформација које немају реално упориште у стварности.

Неке од најчешћих дезинформација су да ће пропасти мали привредници, да ће пољопривреда бити угрожена, као и да више нећемо моћи припремати зимницу.

У Дирекцији за европске интеграције су говорили о конкретним предностима уласка БиХ у Европску унију те су истакли да су предности које са собом носи придруживање ЕУ односно успостављање блиских односа, првенствено темељем Споразума о стабилизацији и придруживању и других уговора које су власти у БиХ до сада закључиле са ЕУ, бројне.

“Суштина придруживања лежи у спровођењу реформи којим се у правни систем државе преузимају правила ЕУ, а што у коначници резултира конкретним користима за грађане, развој економије и уопште друштва”, изјавили су у Дирекцији.

Нагласили су да једна од предности које придруживање ЕУ носи јесте могућност да привредници у БиХ извозе производе без терета царина и других ограничења на тржиште ЕУ које броји скоро пола милијарде потрошача, а уз осигурану одређену заштиту стратешких домаћих пољопривредних производа.

“На темељу Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ је са ЕУ 2010. године успоставила зону слободне трговине, а наш највећи трговински партнер управо је ЕУ”, појаснили су у Дирекцији.

Додали су да се у 2023. години од укупне робне размјене БиХ са свијетом на ЕУ односило нешто више од 64 одсто, а у прва два мјесеца текуће године учешће ЕУ у увозу из БиХ износило је 60 одсто односно, 76 одсто у бх. извозу.

Према њиховим ријечима, најзначајније извозне дестинације за привреднике из БиХ су државе чланице ЕУ, попут Њемачке, Аустрије, Хрватске и Италије, а за даљњи развој извозног потенцијала потребно је наставити проводити реформе.

“То је посебно важно у сектору пољопривреде, ветерине и безбједности хране, а како би се, поред рибе, млијека, јаја, пилетине и слично, привредницима из БиХ омогућио и што скорији извоз на примјер, црвеног меса”, казали су у Дирекцији,

Истичу да је предност придруживања коју осјећају сви сектори друштва, могућност путовања без виза у 29 држава чланица Шенгена, а што је, како кажу, омогућено од 2010. године темељем Споразума о либерализацији визног режима са ЕУ.

“Ова погодност није само важна у смислу да грађани могу са важећим путним документом прећи преко границе него на примјер тиме што привредници не морају чекати и плаћати визе, штеди се њихово вријеме и новац, а што је један од подстицаја развоју извозног потенцијала и конкурентности”, рекли су у Дирекцији.

Кориштење фондова

Придруживање ЕУ, како кажу, прати могућности кориштења одређених фондова ЕУ.

Појаснили су да ЕУ финансијску и техничку подршку социо-економском развоју и провођењу реформи у БиХ пружа кроз Инструмент претприступне помоћи (ИПА), а финансијска подршка ЕУ укључује и кредитна средства ЕУ финансијских институција.

“У периоду од 2021. до 2027. године БиХ је корисница ИПАИИИ чија је укупна вриједност за све њезине кориснице 14,2 милијарде евра. До сада је кроз три државна пакета помоћи Европска комисија БиХ одобрила 188,5 милиона евра помоћи, а ако овоме додамо на примјер посебне мјере подршке ЕУ, овај износ је и већи”, навели су у Дирекцији.

Како кажу, један од ових пакета је и Енергетски пакет помоћи за превазилажење енергетске кризе, вриједан 70 милиона евра, који се тренутно имплементира у БиХ путем надлежних ентитетских министарстава.

Додали су да се дио средстава из ИПА ИИИ ЕУ кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (WБИФ) усмјерава и на изградњу великих инфраструктурних пројеката у БиХ, а као што је изградња аутопута на коридору Вц, реконструкција Луке Брчко, Државни затвор и тако даље.

“У прошлој години за БиХ је одобрено око 370 милиона евра грант средстава ЕУ, а свеукупно од 2009. године када смо почели користити WБИФ до сада износ алоцираних средстава за БиХ је досегао око милијарду евра грант средстава”, наглашавају у Дирекцији.

То БиХ, према њиховим ријечима, тренутно чини једним од највећих корисника овог инструмента у регији.

За грађане су, како истичу у Дирекцији, врло интересантни и пројекти територијалне сарадње, јер се имплементирају на локалном нивоу, баве се питањима које тиште локалне средине и имају прекогранични карактер.

“У два циклуса ИПА-е (ИПА И и ИПАИИ) корисници из БиХ учествовали су у преко 400 оваквих пројеката, а један од њих је на примјер обнова Кастела у Бања Луци”, казали су у Дирекцији.

Према њиховим наводима, средства ИПА-е БиХ користи онолико колико је то могуће у директном режиму управљања, у којем Делегација ЕУ у БиХ обавља послове уговарања, исплаћивања и мониторинга, а успостављање функција за индиректно управљања ИПА-ом и њихова акредитација омогућило би корисницима из БиХ приступ квалитетнијим и издашнијим средствима, укључујући и оне намијењене пољопривреди и руралном развоју (ИПАРД).

“Осим ИПА-е, придруживање Европској унији отворило је прилику и за кориштење програма ЕУ. Ово је финансијски инструмент који је намијењен државама чланицама ЕУ, а БиХ је омогућено учешће у њима темељем Оквирног споразума из 2007. године”, нагласили су у Дирекцији.

У Дирекцији су изјавили да се захваљујући овим програмима пружа подршка многим секторима, а међу којима су свакако најинтересантнији они намијењени јачању конкурентности МСП-а (Програм за јединствено тржиште), иновацијама (програм Хоризонт 2020) и образовању (програм Ерасмус +), а у овој години БиХ се придружује и програму Дигитална Европа.

“Резултати ових програма су бројни, а на примјер захваљујући Ерасмус + у периоду 2014 – 2020.  више од 15 000 младих, студената, професора и другог наставног особља из БиХ је учествовало у неком пројекту размјене”, кажу они.

Неке нове предности, а које ће, између осталог, имати директан утицај на грађане предвиђене су Планом раста за Западни Балкан који је ЕУ представила крајем прошле године.

“Неке од њих су чланство у СЕПА зони (Сингле Еуро Паyментс Ареа) чиме ће се значајно смањити накнаде за трансфере и тиме донијети директну уштеду за кориснике или укидање роминга што би значило мање трошкове за кориснике ових услуга, а за очекивати је да ће „зелено свјетло“ за отварање преговора са ЕУ, такође, бити снажан покретач нових реформи које ће резултирати даљњим индиректним и директним користима за све дијелове друштва у БиХ” прецизирали су у Дирекцији.

Новинар из Бањалуке који се годинама бави темама које се тичу Европске уније Дејан Шајиновић истиче да би чланство БиХ у ЕУ било изузетно корисно из више разлога.

“Прво, стандарди које ЕУ поставља у правном, економском и политичком смислу, као и у домену темељних људских права би много помогли БиХ. Осим тога, ту су кохезиони фондови који би земљи помогли да подигне општи стандард, ојачају институције и економију”, казао је Шајиновић.

Додао је да би, поред тога, приступ заједничком европском тржишту, најбогатијем тржишту на свијету био додатна предност.

Шајиновић: Нетачне тврдње износе домаћи политичари

Шајиновић је коментаришући највеће дезинфромације које се тичу уласка БиХ у ЕУ рекао да највише негативних и нетачних тврдњи о ЕУ износе домаћи политичари и они који су им блиски, зато што је то једина интересна група којој улазак у ЕУ апсолутно не одговара.

“Чак и оно што је тачно, намјерно износе у погрешном контексту. Рецимо, тачно је да ЕУ тјера БиХ да се ријеши угља као извора енергије, али се пропушта навести да ЕУ даје значајна средства да се енергетски систем у БиХ унаприједи”, појаснио је Шајиновић.

Додао је да пропуштају напоменути да годишње умре до четири хиљада људи усљед загађења ваздуха, а о здравственим проблемима, попут респираторних обољења, слабљења имунитета посебно код дјеце, да и не говоримо.

“Дакле, ЕУ те тјера да полако искључујеш са мреже оно што те убија и кошта твој здравствени систем и даје ти новац, грантове и приступ енергетском тржишту ЕУ зато што је то у твом интересу”, наглашава он.

Према његовим ријечима, то је само један примјер свјесних дезинформација и мисинформација о бенефитима ЕУ који се свјесно шире како би се искривљивањем чињеница демотивисали грађани да притишћу политичке представнике да се крећу према ЕУ.

Економиста Игор Гавран наводи да су највеће и кључне економске предности уласка БиХ у ЕУ пуни приступ јединственом тржишту ЕУ и мрежи споразума слободне трговине с другим великим свјетским тржиштима и фондовима ЕУ.

“Наравно, до наше је подузетности и способности како и колико ћемо те предности искористити, али чак и у најнеповољнијем сценарију извјесно је повећање извоза и прилив значајних средстава из ЕУ фондова за бројне пројекте у БиХ”, казао је Гавран.

Према његовим ријечима, предност за пољопривреду је улазак у систем ЕУ који подразумијева далеко већи ниво заштите и подршке, а и остали сектори привреде могу рачунати на бројне прилике за повољне изборе финансирања па и грантове каквим данас немају приступ.

“Бићемо неупоредиво атрактивнији и за сва страна улагања, посебно из ЕУ али и цијелог свијета, па иако ту нема гаранција практично је извјесно да би дошло до повећања њиховог обима барем у одређеној мјери. Регулаторни оквир усклађен с ЕУ би повећао правну сигурност и побољшао услове пословања и свеукупно би економија имала прилику за значајно повећање конкурентности”,  закључио је Гавран.

Гавран тврди да су сасвим надреалне тврдње да ће пољопривреда и мала привреда пропасти уласком у ЕУ, када имамо у виду све предности и прилике које ЕУ пружа.

“С друге стране, мора се признати да ће неки субјекти који се не прилагоде новим условима пословања, који већ сада нису конкурентни и који нису у стању одупријети се новој конкуренцији из ЕУ чак ни уз све подстицаје и подршку, која ће бити на располагању”, објаснио је Гавран.

Додаје да неки привредни субјекти, можда и “требају” пропасти јер једноставно не послују оптимално, не нуде адекватне производе и услуге и остатак привреде и потрошачи имају више користи од њихових конкурената.

“При томе је свакако битно нагласити да захваљујући свим раније поменутим позитивним промјенама и у случају пропасти одређених субјеката њихови радници би имали пуно боље шансе са пронађу алтернативе послове него што их имају данас и опет када сагледавамо ширу слику и привреду у цјелини можемо очекивати да позитивни ефекти и користи знатно превладају негативне”, сматра Гавран.

Николина Бајић  адвокат у сарадњи са адвокатском канцеларијом БДК Адвокати у Бањалуци каже да процес интеграције БиХ у ЕУ, између осталог, приоритетно подразумијева усклађивање БиХ прописа са правном тековином ЕУ.

“То конкретно значи не само да закони и други прописи који се доносе у БиХ требају бити усклађени са стандардима ЕУ, већ и да БиХ треба створити услове да ти прописи не буду мртво слово на папиру, већ да активно “(за)живе” у БиХ”, рекла је Бајићева.

Према њеним ријечима, конкретно је потребно, успоставити и ефикасан систем управе, а затим оснажити административне и правосудне капацитете.

БиХ, како каже, већ годинама ради на усклађивању законодавства са европским стандардима.

Напомиње да је један од скоријих примјера и усвајање новог Закона о спречавању прања новца и финансирања теористичких активности којим је извршено управо усклађивање са ЕУ уредбама.

Међутим, појашњава, и даље нам остаје да то правилно адресирамо у пракси.

“Уласком у ЕУ, ово више неће бити обавезујуће препоруке као услов за приступ, већ апсолутне обавезе. Циљ свега овога би се уласком у ЕУ требао осјетити на дневном нивоу, од боље заштите права грађана (од генералног права на приступ суду до нпр.  права потрошача), транспарентних процедура, до олакшаног приступа БиХ компанија тржиштима ЕУ”, закључила је Бајићева.

Секретар гранског удружења за ИКТ технологије у Привредној комори Републике Српске Слободан Драгичевић каже да су неке од основних предности уласка БиХ у области ИТ технологија приступ фондовима и финансирању.

“Босна и Херцеговина би имала приступ фондовима ЕУ намијењеним за дигитализацију и технолошки развој. То укључује потпуне, а не дјелимичне програме као што су ЕЕН мрежа, Хоризон Еуропе, Програм Дигитална Европа и други фондови усмјерени на развој дигиталне инфраструктуре и иновација”, казао је Драгичевић.

Такође додаје и да је ЕУ одвојила посебна средства којима настоји да земље Балкана брже испуне неопходне услове за стварање интероперабилних система и података.

Према његовим ријечима, усвајање ЕУ законодавства и стандарда у области дигитализације може помоћи Босни и Херцеговини да модернизује свој регулаторни оквир, олакшавајући пословање и подржавајући иновације.

“ЕУ подржава развој широкопојасне инфраструктуре, што би могло омогућити бржи и поузданији приступ интернету у цијелој земљи, школама, укључујући рурална подручја”, појаснио је Драгичевић.

Истакао је да и иницијативе за развој паметних градова могу донијети напредне технологије у управљање урбаним срединама, побољшавајући квалитет живота грађана.

“Имплементација е-управе може повећати ефикасност и транспарентност јавне управе, смањујући бирократију и олакшавајући грађанима приступ услугама”, наводи Драгичевић.

Чланство у ЕУ, наглашава Драгичевић, повећава повјерење инвеститора, што може привући додатне стране инвестиције у ИТ сектор, Старт Уп СпинОфф облике пословања.

Као још неке предности наводи цyбер безбједност, информациону и индустријску безбједност, те заштиту интелектуалног власништва.

Дезинформације и анти ЕУ групе

Иако су предности уласка Босне и Херцеговине у Европску унију вишеструке, ипак, постоје и бројне дезинформације које можемо чути у јавности, а које се тичу приступа БиХ ЕУ.

Дезинфромације најчешће долазе од домаћих политичара и осталих интересних група.

Према ријечима наших саговорника, а како је и видљиво у јавности, неке од најчешћих дезинформација су да ће уласком БиХ у ЕУ пропасти мали бизниси, да нећемо бити у прилици да припремамо зимницу или печемо ракију.

Дезинформације су још везане и за усклађивање законодавства БиХ са законодавством Европске уније.

Како је већ напоменуто, на путу ка ЕУ је потребно да БиХ прође процес декарбонизације.

Политичари често у јавности спомињу како их ЕУ присиљава да се ријеше угља, те како је рок који је остављен за овај процес прилично кратак.

Углавном заборављају напоменути да ЕУ даје огроман новац БиХ како би напредовала у овом погледу, те да у БиХ годишње умре око 4.000 људи од посљедица загађења ваздуха.

Једна од основних дезинформација која је својевремено збунила и забринула грађане у БиХ, а коју су сервирали домаћи политичари и противници уласка у ЕУ је да нећемо моћи припремати зимницу и пећи ракију.

Ипак, уласком Хрватске у ЕУ, тај мит је срушен, те је било видљиво да је припремање зимнице и алкохолних пића за личне потребе итекако могуће. С друге стране, строга правила ЕУ се морају поштовати тек код продаје ових производа.

Неријетко су се у медијима могли прочитати наслови попут оних “ Да ли ћемо моћи пећи ракију и припремати зимницу у ЕУ?” и слично, а који су били изазвани полуинформацијама пласираним у јавности.

Дезинформације су пласиране и око традиције и локалне праксе, али је такође, на примјеру сусједне Хрватске постало јасно да ЕУ има посебна правила како би заштитила културну различитост.

Чак и сама вјештачка интелигенција у одговору на наше питање које су најчешће дезинформације о уласку БиХ у ЕУ наводи да неки од главних митова и дезинформација везаних за улазак Босне и Херцеговине у ЕУ укључују тврдње да ће мали привредници пропасти, да ће пољопривреда бити угрожена, те да ће бити отежано или немогуће припремати зимницу.

Такође се, како истиче Цхатгпт, често шире тврдње да ће БиХ изгубити свој суверенитет и да ће се суочити с губитком националне идентитета, као и да ће доћи до губитка традиционалних вриједности и обичаја.

“Ове дезинформације често потичу од политичких или интересних група које се противе интеграцији БиХ у ЕУ, те могу бити плод страха или недостатка информисаности о стварним посљедицама придруживања ЕУ”, наводи Цхатгпт.

Поред дезинформација неријетко су на подручју БиХ и сусједних држава били или још увијек јесу активни цијели покрети, али и политичке партије које се противе уласку у ЕУ.

У Босни и Херцеговини постоји и организација чији је назив Босански покрет националног поноса, а која је, такође, против уласка БиХ у ЕУ.

У једном од њихових ставова је наведено да свим расположивим средствима, дугорочно гледано, настоје повратити власт од глобалне ционистичке елите која је економски и војно заузела већи дио свијета.

“Покрет се противи усласку ”Босне” у савезе и уније које служе за успостављање и заштиту новог свјетског поретка као што су ЕУ (континентална унија) и НАТО пакт (свјетска армија)”, стоји у ставовима ове организације.

Истраживањем смо дошли и до информација, да су на друштвеним мрежама, првенствено на Фацебоок-у активне групе које су генерално против ЕУ.

Оне са највећим бројем чланова носе исти назив “Анти ЕУ”, а једна броји 3.000, док друга има 1.400 чланова.

На друштвеним мрежама објављују фотографије паљења заставе ЕУ или оне гдје ЕУ пореде са Аушвицом.

Увидом у профиле најактивнијих чланова видљиво је да је већина њих лажна, да садрже генерисане фотографије, те да имају свега четири, пет или девет пријатеља.

Такође се може примијетити и да су профили који највише дијеле, лајкују или постављају садржај на страници углавном про-руски расположени или објављују садржај на арапском језику.

На многим таквим профилима су фотографије украдене са друштвених мрежа других људи.

Вијести које објављују су са непознатих сајтова, или оних који више не постоје.

Уколико се ради о вијестима из званичних медија, онда су наднаслови на друштвеним мрежама ових група вишеструко изманипулисани.

(Цапитал) Фото: Имаго