Закон о страним агентима у Српској удаљава БиХ од ЕУ

Приједлог закона о страним агентима, којим ће бити прописано доношење посебног регистра организација које ће бити проглашене агентима страног утицаја, данас ће се наћи на дневном реду Народне скупштине Републике Српске.

Незванично, сазнали смо да су вођени интензивни разговори с представницима Владе РС о томе да се закон повуче, међутим из Министарства правде РС нам је јуче званично потврђено да ће се закон наћи на дневном реду.

Уколико закон буде усвојен у тренутној форми, он би могао донијети проблеме РС, али и БиХ, јер Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ с ЕУ, потписан 2008, а који је ступио на снагу 2015, осим обилних финансијских средстава за БиХ и њене ентитете предвиђа и права и обавезе БиХ према ЕУ.

Овај споразум је важан јер је обавезујући међународни уговор на основу којег је БиХ, па самим тиме и РС, добила милијарде евра европског новца за реформе, инфраструктурне пројекте, буџетску подршку и друге видове грантова. Споразум, међутим, не предвиђа само добијање европског новца, већ и обавезе БиХ и других нивоа власти у њој.

Примјера ради, члан 112 овог споразума предвиђа да је додјељивање новца и грантова органима у БиХ условљено поштовањем демократских принципа, посебно кад је ријеч о слободи говора, изражавања и омогућавања активизма и дјеловања цивилног сектора.

То је истакнуто и у самој преамбули документа у којем се истиче да БиХ мора да се придржава Копенхашких критеријума, који се односе не само на демократију и темељна људска права, већ и на економске реформе и усвајање правне стечевине ЕУ.

То би значило да би ЕУ, на основу овог споразума, имала право да суспендује финансијску помоћ и подршку у РС, ако не буде било придржавања одредаба овог споразума. БиХ је, иначе, једина земља у региону која је према извјештају Европске комисије о напретку назадовала по питању основних људских права и слобода.

БиХ је поднијела кандидатуру за чланство у ЕУ, која је одобрена и на основу које су отворени преговори управо на темељу потписаног Споразума о стабилизацији и придруживању, а у 14 кључних европских приоритета слобода медија и активизам су посебно наглашени као неопходни услови које БиХ мора да испуни.

Осим тога, у Плану за раст ЕУ, који формално још није одобрен за БиХ јер је земља закаснила са слањем листе реформи, финансијска подршка посебно је условљена поштовањем темељних људских права и слобода.

У Бањалуци је јуче одржано неколико округлих столова и тематских радионица посвећених медијима и цивилном активизму поводом доношења овог закона, а у организацији Демократског центра Игора Давидовића одржана је дебата "Цивилно друштво и његови домашаји - изазови слободе и пријетњи", којој су присуствовали новинари и активисти из Републике Српске и Србије те Фердинанд Кониг, портпарол Канцеларије ЕУ у БиХ.

Дејан Лучка, правник и директор Бањалучког центра за људска права, рекао је "Независним" да су ЕУ, извјестиоци УН, Венецијанска комисија, Канцеларија за демократске институције и људска права Организација за европску безбједност и сарадњу и друге релевантне организације дале негативне коментаре везано за овај закон, али да ниједна сугестија није уважена.

Тврди да закон дискриминише организације које ће бити означене као агенти страног утицаја од других непрофитних организација, а ограничава и њихово поље дјеловања.

Појаснио је да је посебан проблем широко тумачење појма политичка активност, па се, на примјер, може очекивати да ће чланови организација које су означене као страни агенти бити спријечени да учествују у јавним расправама о законским рјешењима. 

"Став цивилног сектора и већине међународних организација је да је овакав закон непотребан и да у цијелости не би требало да буде усвојен јер је толико лош да би га се тешко могло поправити", сматра он.

(Независне)