Како се даље носити са америчким санкцијама у БиХ

Милорад Додик је најавио оснивање банке за унутрашњи платни промет за санкционисана лица.

Република Српска 10.04.2024 | 20:33

Како пише портал ФОРБЕС. о оснивању нове банке говорило се и раније. У јуну прошле године премијер Републике Српске, Радован Вишковић изјавио је да треба формирати банку у власништву Републике Српске, како би се избјегле “уцјене појединих банака” на финанцијском тржишту.

Додик је истакао да САД “ту неће моћи ништа учинити, иако су моћне и непријатељски расположене према Републици Српској”.

Америчке санкције нису безазлене

Правила која регулишу банкарске трансакције с особама на црној листи могу се разликовати зависно о јурисдикцији и врсти санкција. У неким случајевима, банке могу бити дужне блокирати или затворити рачуне које повезују с особама или ентитетима на црној листи.

Милорад Додик се суочава с хитном потребом проналажења рјешења за особе и фирме чији су банковни рачуни угашени због америчких санкција. Ово питање постаје све ургентније како вријеме пролази. Предсједник Републике Српске, чији су такође рачуни угашени, истакао је неколико потенцијалних рјешења, но свако потенцијално рјешење доноси одређене изазове.

Најновија Додикова најава о оснивању нове банке за унутрашњи платни промет поставља се као једно од могућих рјешења. Међутим, експерти упозоравају да иако је формирање нове банке технички изведиво, носи са собом значајне трошкове и потенцијалне ризике. Осим тога, поставља се питање дугорочне одрживости таквог рјешења.

С друге стране, кориштење услуга Пошта Српске за исплату плаћа представља другу опцију. Међутим, постоји забринутост да би Пошта могла бити изложена америчким санкцијама, што би могло имати озбиљне посљедице не само за Пошту него и за људе на њезину челу.

Правни ризици и немогућност отварања рачуна у банкама

Америчке санкције су инструмент спољне политике које користи влада Сједињених Америчких Држава како би извршила притисак на ентитете, појединце, били они из свијета политике или бизниса, и подстакла промјене у њиховом понашању. Ове санкције обично укључују ограничавање или забрану трговине, финансијских трансакција или других облика економске интеракције с циљем постизања одређених политичких или сигурносних циљева.

Отворити банковни рачун за особе или ентитете који су на америчкој црној листи, односно који су под санкцијама, обично је изузетно тешко или чак немогуће из неколико разлога:

Правне обавезе и ризици

Банкарске институције су обвезне поштовати националне и међународне законе те регулативе, укључујући оне које се односе на санкције. Сарадња с особама или фирмама које су под санкцијама може довести до озбиљних законских проблема, укључујући новчане казне и губитак репутације.

Законска ограничења

Национални и међународни закони могу забранити банкама отварање или одржавање рачуна за особе или ентитете који су под санкцијама. Ова ограничења су уведена како би се спријечила финансијска подршка санкциониааним појединцима или организацијама те како би се проводиле политике санкција које су усвојене с циљем промоције националних сигурносних интереса или политичких циљева.

Банкарске институције желе избјећи ризике који произлазе из пословања с особама или фирмама које су под санкцијама. Ово укључује могућност да се нађу на мети надзора и инспекција регулаторних тијела те да се суоче с озбиљним финансијским губицима или оштећењем репутације.

Комплексност провјере идентитета

Банкарске институције морају провести темељну провјеру идентитета и позадине својих клијената како би осигурале усклађеност с регулативама против прања новца и борбе против финансирања тероризма. Провјера идентитета особа на црној листи може бити изузетно тешка или немогућа због недоступности поузданих информација или због покушаја таквих особа да сакрију свој идентитет.

Све наведено чини отварање банковног рачуна за особе или ентитете на америчкој црној листи изузетно изазовним или немогућим, а банкама представља значајан ризик за пословање.

Директан утицај америчких санкција на грађане

Док су санкције намјењене извршавању притиска на владу или политичаре одређене земље ради постизања промјена у њиховом понашању, оне често имају директан утицај на грађане те земље. Санкције могу ограничити трговину, изазвати инфлацију, смањити економски раст и узроковати незапосленост, што директно погађа животни стандард грађана. 

Санкције могу отежати пружање хуманитарне помоћи, што може имати озбиљне посљедице по здравље и добробит цивилног становништва. Грађани могу имати отежан приступ основним потребама попут хране, лијекова и других нужности због поремећаја у снабдјевању узрокованим санкцијама. Повећање економске несигурности и општег незадовољство могу потстаћи политичке немире или промјене које нису увијек у интересу стабилности. Санкције могу имати и социјалне посљедице, укључујући смањење приступа образовању и здравственој заштити, пише Форбес.

(Н1/Форбес) Фото: Илустрација