Може ли Српска основати банку за лица на црној листи

Власт Републике Српске ужурбано тражи рјешења како би се особама и фирмама којима су банке због америчких санкција угасиле рачуне омогућило да примају плату и наставе пословање. Саговорници ЦАПИТАЛ-а кажу да рјешења има, али да ниједно није безболно, једноставно и јефтино.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је и сам остао без рачуна, прво је рекао да ће плату примати преко поште, док је јуче најавио оснивање банке за унутрашњи платни промет.

„Наредних седмица ће бити ријешено питање банке која ће радити унутрашње платне трансакције и тиме омогућено правним и физичким лицима у Српској да могу да врше платни промет“, рекао је Додик.

Добро упућени саговорници ЦАПИТАЛ-а кажу да би и „Поште“ и оснивање нове банке могле да буду рјешење, али је проблем цијена која ће бити плаћена.

Уколико би се на исплаћивање плата ишло преко „Пошта Српске“ постоји ризик да се и ово предузеће, али и људи на њеном челу нађу на удару америчких санкција, што би могло значити крај државног поштанског оператера.

У случају да се иде на формирање нове банке, цијена би била минимално 15 милиона КМ колико је потребно за оснивачки капитал, али питање је и колико би то рјешење било дугорочно одрживо. Управни одбор и директор те банке морали би бити спремни на ризик да се и сами нађу на црној листи.

Државни милиони за неколико рачуна
Декан Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого каже за ЦАПИТАЛ да је теоретски и практично могуће ту идеју реализовати, само је потребно 15 милиона КМ.

На питање да ли би Централна банка БиХ преко које иду све трансакције могла да представља проблем и с обзиром на то да она одобрава банци рачун за пословање, Ђого каже да не види шта би био основ да Централна банка ту нову банку не укључи у унутрашњи платни проблем.

„Та би банка била регистрована и све би било легално. Унутрашњи платни промет је ствар сваке државе и америчке санкције не подразумијевају да у некој другој држави забраните тамошњи платни промет. Тако да не видим у овом тренутку зашто то не би било изводљиво. Можда је то једино мало скупа опција да оснивате банке за неколико лица и компанија“, сматра Ђого.

Када је у питању опција рјешавање исплате плата преко „Пошта“, Ђого каже да је ту проблем што би и саме „Поште“ могле да дођу под санкције.

„Такође, „Поште“ имају мањинске акционаре који можда не би били сагласни са тим. Много реалнија ми је опција да се формира нова банка, јер би „Поште“ могле да изгубе послове са иностранством и нашле би се у озбиљнијим проблемима“, рекао је Ђого.

Каже да би нова банка могла да се формира за мјесец дана, а да је нешто реалнији рок три до пет мјесеци.

Нереално оживљавање „Банке Српске“
Наш саговорник из банкарских кругова каже да опције да се ИРБ претвори у класичну банку или да се „реактивира“ Банка Српске нису ни реалне, ни изгледне зато што, најпростије речено, захтијевају много и времена и капацитета. Посебно јер није реално брзо окончање стечаја бивше државне „Банке Српске“.

„Опција је да се формира нова банка која би се бавила само унутрашњим платним прометом је најизгледнија. При томе није нереална опција да „Поште Српске“ преузму послове унутрашњег платног промета и постану „Поштанска штедионица“, што не би била банка у класичном смислу, али би могла да ради послове унутрашњег платног промета“, објашњава наш саговорник.

Међутим, он истиче да би то сасвим извјесно „Поште Српске“ довело у позицију да се нађу под санкцијама ОФАЦ-а.

„У том случају би се то јавно предузеће нашло у озбиљним проблемима, поготово ако би комерцијалне банке под притиском угасиле рачуне као другим правним лицима са црне листе. Зато би било лоше гурати „Поште“ у ту врсту приче“, каже наш извор.

Адвокат Александар Сајић каже да је оснивање нове банке хипотетички могуће, али да је питање колико би било исплативо такво пословање.

„Ко год би хтио нешто да плаћа у иностранству не би имао интерес да има рачун у таквој банци“, каже Сајић.

Нова државна банка, након низа пропалих банака у државном власништву од којих је последња Банка Српске, сигурно не би била профитабилна.

И да се нађу искусни банкари, којих иначе недостаје на тржишту, који су спремни да ризикују долазак на црну листу, банка би имала врло мали број клијената.

Грађани и правна лица која нису на црној листи би избјегавала да отварају рачуне и држе депозите поучени претходним искуством али и опасношћу њеног затварања због санкција, а поред тога не би имали могућности плаћања у иностранству.

Као једна од могућности која кружи у банкарским круговима спомиње се и да држава преузме неку од најмањих банака на тржишту. За мањинске акционаре који  би одбили продати своје удио то би значио директан губитак јер би преко ноћи дошло до одлива депозита и преласка клијената у другу банку.

Подсјећамо, банке у БиХ крајем прошлог мјесеца су почеле да гасе рачуне физичким и правним лицима која се налазе на црној листи САД, након најаве представника те земље да би се и оне могле наћи под санкцијама ако и даље буду сарађивале са санкционисаним лицима.

Предсједник РС Милорад Додик је након тога рекао да ће сам угасити свој рачун и позвао сва физичка лица да се поведу за његовим примјером и добровољно угасе рачуне како банке не би дошле под удар санкција.

(Цапитал)