Стотине предмета застари: Заобилази ли се тако правда?!

На стотине кривичних предмета сваке године у Босни и Херцеговини оде у застару, јер прође законом одређен рок за судски поступак и извршење пресуде. У оваквим случајевима се уопште не утврди да ли су оптужени криви нити осуђени на крају одслуже казну. Да ли се на овај начин заобилази правда, а држава се оваквим односом руга жртвама кривичних дјела?

Република Српска 05.04.2024 | 19:59

Суђење крим-техничарима МУП-а Републике Српске за губитак доњег веша Давида Драгичевића. Суђење бившем министру полиције Драгану Лукачу за лаку тјелесну повреду.

Ово су само неки од случајева гдје евентуална кривица на крају није ни утврђена јер су предмети отишли у застару. Према подацима Центра за истраживачко новинарство, у Босни и Херцеговини годишње застари између 230 и 340 кривичних предмета.

Од 2018. до карја 2023. године дошло је до застаре у 1713 предмета у току кривичног поступка или извршења пресуде. У само 27 предмета је утврђено да су за застару одговорне судије.

Овако низак број утврђене одговорности судија у односу на број застара, кажу у цивилном сектору, доказују да системског санкционисања нема.

"Проблем са застаром је јер не постоји адекватна контрола и не постоји адекватна санкција поступајућих судија или тужилаца, дисциплинске мјере које се изричу, а ријетко се изричу не дјелују одвраћајуће према потенцијалним починиоцима нових дисциплинских прекршаја јер се изричу опомене које нису јавне или симболична умањења плата", каже Дамјан Ожеговић из организације Транспаренси БиХ.

Поред судија и тужилаца, за оволики број застара одговорни су и закони. Тако је 2017. године измјенама Кривичног законика Републике Српске рок застарјевања драстично смањен. Правници објашњавају да је он је поново продужен тек 2021. године и у том периоду застарио је огроман број предмета.

"Још увијек живимо посљедице гдје су рокови застаре за одређена кривична дјела били изузетно кратки па тако је рок застаре за кривична дјела за која је прописана преко годину дана али не више од 3 године била 3 године релативна, а апсолутна застара за 6 година", каже адвокат Александар Јокић. 

Застаре већином наступају због бијега, болести или смрти оптужених, али и неефикасног поступања институција и промјене судија. Новинари који прате рад правосуђа кажу да се на овај начин погодује извршиоцима кривичних дјела, док се занемарују и жртве и правда.

"Имам осјећај као да се погодује тим извршиоцима кривичних дјела, невјероватно је шта законодавац ради, али ето ово је земља апсурда па таман мислиш да постоји један, а отвори се још 5. Апсурд над апсурдима и наравно непостојање одговорности", каже за БН новинар Никола Морача. 

Са изузетком ратних злочина и геноцида гдје нема застарјевања, међу кривичним дјелима која у Босни и Херцеговини застарјевају су крађе, преваре, трговина наркотицима, лаке тјелесне повреде, али и покушаји убиства. Тако за бројна озбиљна кривична дјела жртве никада нису доживјеле правну сатисфакцију.

(БН)