Приједлог закона о „страним агентима“ ригиднији од Нацрта

Приједлог Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација или колоквијално закон о „страним агентима“ који је Влада РС “кришом” утврдила на једној од недавних телефонских сједница ригиднији је и од спорног нацрта закона који је претрпио оштре критике јавности и представника цивилног друштва.

Република Српска 03.04.2024 | 17:11

Народна скупштина РС је нацрт закона о „страним агентима“ усвојила 28. септембра прошле године, а Влада Српске утврдила је приједлог закона само неколико дана прије истека рока од шест мјесеци у којем је била обавезна да то уради.

Правници и борци за људска права апеловали су на власти у Српској да повуку спорни закон још док је био у форми нацрта, а потом на јавној расправи изнијели озбиљне замјерке на његов садржај. Упркос томе, приједлог закона не само да није побољшао спорни нацрт, већ додатно угрожава људска права и функционисање цивилног друштва.

Бањалучка адвокатица Јована Кисин Загајац каже да је генерални утисак да је приједлог закона више ригидан него нацрт који је такође претрпио велике критике стручне јавности и цивилног друштва.

„Оно што се на прво читање да примијетити јесте још директнија и наглашенија дефиниција агента страног утицаја. Није на одмет подсјетити да, иако се закон бави посебним регистром невладиних организација које се имају сматрати агентима страног утицаја, њиме је суштински изричито забрањено политичко дјеловање и активности, као и било каква активност која нарушава интегритет Републике Српске. Просто речено, било која невладина организација која у склопу свог дјеловања уђе у сферу политичког и јавног интереса ентитета, државе и њених изабраних представника добиће трајну забрану рада“, каже Кисин Загајац.

Према њеним ријечима, Регистар се не успоставља за агенте страног утицаја, како је то званично најављено, јер ће такво дјеловање, по приједлогу Министарства правде, суд забранити, већ за све невладине организације које се финансијски или на било који други начин потпомажу из иностраних извора и то не нужно од страних влада, већ било којег вида иностране помоћи било које вриједности.

„Невладине организације дужне су у року од 15 дана од запримљеног прилива новца или примања друге врсте помоћи поднијети пријаву министарству, макар то била једна КМ или било каква друга помоћ што практично подразумијева било какву активност усмјерену ван граница БиХ. И ова обавеза је континуирана за сваку траншу или за сваку помоћ чиме ће уз наложене годишње и полугодишње извјештаје, рад невладиних организација бити знатно отежан“, оцјењује Кисин Загајац.

Она објашњава да новина у Приједлогу закона у односу на Нацрт јесте и то да ће Министарство правде пратити активности и рад непрофитних организација не само на територији РС већ на територији цијеле БиХ.

„Подсјећам да, према овом закону, било који лобиста, дакле особа плаћена новцем страних влада да врши политичку пропаганду у РС и даље може несметано дјеловати као појединац или као привредни субјекат без икаквих ограничења, па чак основати и медиј у ове сврхе. Стога критика у погледу дискриминаторних одредби и интенција законодавца да ограничи искључиво сектор цивилног друштва, знајући да тиме не штити интересе РС, може бити само јача када је у питању Приједлог овог спорног закона“, закључује Кисин Загајац.

Подсјећамо, бројни представници НВО сектора, цивилног друштва, медија и међународне заједнице позивали су власти у Српској да повуку нацрт овог спорног закона из процедуре.

Шеф Делегације ЕУ и специјални представник ЕУ у БиХ Јохан Сатлер подсјетио је да је извјештај Европске комисије за БиХ означио измјене Кривичног законика којим је криминализована клевета, као и нацрт закона о страним агентима као главне кораке уназад на европском путу земље.

“Демократије не постављају препреке легитимним критичким гласовима. Нацрт закона о тзв. страним агентима приближио би Републику Српску стандардима ауторитарних режима умјесто стандардима Европске уније. Нацрт закона о страним агентима је корак уназад за темељене слободе, као и европски пут, те га стога треба повући“, нагласио је Сатлер на конференцији “Цивилно друштво и медији: Критички гласови под притиском” која је одржана у Дому омладине у Бањалуци након што је НСРС усвојила спорни нацрт закона.

И шеф Мисије ОСЦЕ-а у БиХ Брајан Агелер подсјетио је да је Канцеларија ОСЦЕ-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) заједно са Венецијанском комисијом Савјет Европе израдила детаљно мишљење о закону о страним агентима у којем се наводи да се њиме озбиљно крше обавезе и посвећеност БиХ у погледу људских права у дијелу слободе удруживања и изражавања.

“Дубоко смо разочарани зато што су власти РС одлучиле да занемаре ово мишљење, као и мишљења низа других међународних механизама за људска права, укључујући три специјална извјестиоца УН-а, и умјесто тога наставе са усвајањем овог штетног и регресивног закона“, оцијенио је Агелер, који је упутио и отворено писмо посланицима НСРС у којем је изразио дубоку забринутост у вези са овим законом.

Према незваничним информацијама, у БиХ постоји око 25.000 невладиних организација, од чега у Републици Српској око 7.500 и велики број се финансира средствима страних донатора.

(Цапитал)