Након тензија, да ли је ресетован европски пут?

Након што је Босна и Херцеговина добила зелено свјетло за отварање приступних преговора са Европском унијом, услиједила је еуфорија домаћих политичара, посебно оних из владајуће коалиције на нивоу БиХ. Међутим већ након неколико дана еуфорија је спласнула, Кристијан Шмит наметнуо Изборни закон на нивоу БиХ, а власт Републике Српске направила је потезе у другом правцу, па се отвара питање да ли је уопште било разлога за славље и колико је БиХ далеко од чланства и да ли је уопште било разлога за славље?

Република Српска 31.03.2024 | 20:00

У првим данима након што је Босни и Херцеговини одобрено отварање преговора са Европском унијом, од владајућих политичара стижу обраћања препуна или еуфорије или увјеравања чија је највећа заслуга за позитиван став Брисела.

"Могу причати шта год хоће, овдје постоји заједнички напор и без Републике Српске не би ништа од овога било", рекла је тада Жељка Цвијановић, члан Предсједништва БиХ. 

"Направили смо у овом периоду иза нас толико компромиса који су ево на крају награђени хвала Богу, могу тако рећи, једном прелијепом вијешћу из Брисела", поручио је Елмедин Конаковић, министар иностраних послова БиХ. 

Након почетног одушевљења, у наредним данима потпуни заокрет. Иако се у врху приоритета налази провођење избора по европским стандардима, Додик и његова скупштинска већина у Народној скупштини усвајају нацрт Изборног закона Републике Српске, што је корак уназад у односу на оно што тражи Европска унија.

Након још једног Додиковог заокрета о европским питаињима, наши саговорници добро упућени у европска питања сматрају да разлога за славље није ни било, јер се БиХ заједно са Украјином и Молдавијом налази у такозваној ратној групи земаља за преговоре са ЕУ, што значи да је пред њом дуг пут до пуноправног чланства. 

"То је такозвана ратна група јер је по први пут у историји Европске уније она у рату и посебни су услови посебна је ситуација све је екстремно. БиХ није ушла у групу са Србијом и Црном Гором већ је ушла у ову такозвану ратну групу", каже бивши амбасадор БиХ у Бриселу Драшко Аћимовић. 

Да би дошло до почетка преговора пред БиХ је раније стављено 14 приоритета, од којих већина није испуњена. У приоритетима је и питање реформе Уставног суда БиХ, око кога деценијама нема договора.Ту су и слобода говора и цивилни сектор, гдје не само да нема напретка него Република Српска измјенама закона иде уназад. Ту је и деполитизација јавне управе, па у опозицији питају, како ће услове испунути власт која је одговорна за назадовање по бројним питањима?

"Ко нас је довео у ситуацију у ситуацију да будемо по свему задњи, најсиромашнији и најкорумпиранији и најнеобразованији? То је власт која сад себе представља као реформску. Евидентно је да ће тај процес бити дуготрајан и ако БиХ уђе у ЕУ то ће бити јер она има потребу да заокружи своју територију и регион, а никако због успјеха овдашњих власти", каже посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Младен Босић. 

Неки од захтјева из 14 приоритета формално јесу испуњени, па су тако измијењени закони о Високом судском и тужилачког савјету и Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма.Међутим, сама измјена закона не значи да је та област реформисана, а када дође до преговора, онда иде детаљна провера да ли нешто формално усвојено, заиста функционише у пракси.

"И када дође до почетка преговора потребни су јако велики капацитети за то, потребно је много труда да се само прође кроз скрининг, а тек онда касније поглавље по поглавље испуњавања услова који ће бити много “дубинскије” да тако кажем реформе него оно што смо до сада видјели гдје је било довољно да се измијени само један дио закона и да се то рачуна као испуњавање некаквих услова", каже Ивана Корајлић, извршни директор Транспаренси БиХ. 

Када се све сабере, пут до датума када ће бити отворени преговори се чини далеко, а пуноправно чланство - још даље.

(БН) Фото: Архива