Циркуларна економија: Шта све може од љуске јајета?

Док немилице трошимо природне ресурсе, не размишљајући о посљедицама, рјешења нуди циркуларна економија. Она значи рационалну потрошњу, а у догледно вријеме биће и неминовност, јер фирме неће бити одрживе ако је не прихвате.

Република Српска 30.03.2024 | 20:00

Из године у годину свако домаћинство ствара све више отпада. Логика потрошачког друштва и линеарне економије је – узми, искористи, одбаци. 

И ако мислите да се овдје све завршава, варате се. Проблеми обично настају онда када се отпадом не управља на адекватан начин.

“Ако људи добро не управљају отпадом долазе у ситуацију да има пуно дивљих депонија, помијешане све врсте отпада, не размишљајући о томе да тај отпад може да обезбиједи нова средства, обезбиједи радна мјеста и помогне при чишћењу животне средине”, каже Сњежана Јагодић Вујић из еколошког удружења “Еко-пут” из Бијељине.

Одбацујемо све и свашта. А то што одбацимо може да иде у даљу прераду. И не само да може, у догледно вријеме то ће бити неминовност, јер ресурса понестаје.

“Ако кренемо на вријеме, то јесте одмах то неће бити скуп процес у односу на оно шта добијамо,  јер ми у овом тренутку не знамо са којом количином ресурса располажемо, колика су њихова ограничења, колико ћемо имати ресурса на располагању у будућности. Свједоци смо доста примјера почев од шума, па и разних наших руда да једноставно губимо те ресурсе, а нисмо добили квалитет живота и неку корист и ефикасност”, каже економиста Срђан Лалић.

Док расте притисак на природне ресурсе, излаз је у циркуларној економији, која је сасвим супротна од линеарне. Не постоји метод одбаци. Отпад постаје сировина, даље се прерађује, а штитимо и животну средину од даљег загађења.

“Веома је битно да ми идемо у сусрет циркуларној економији и да ми наше инвестиције усмјеравамо у развој тих технологија. Ако ми то не урадимо онда кад дођемо у завршну фазу да немамо избора онда ћемо поново слушати приче како нам долази страни капитал, како долазе странци и онда ће они то да раде и поново ће узимати корист као што су узимале банке и неке друге институције”, истиче Лалић.

Да би циркуларна економија била остварива, нужне су иновације. А при томе важно је учешће сваког појединца.

Маја Халиловић, први биодизајнер у БиХ, користи органски отпад у циљу изума нових материјала, па тако на примјер талог од кафе или љуске од јаја налазе своју примјену.

“Мој посао је искључиво изум и иновација. Међутим, ми можемо да користимо то у виду продуката, као на примјер, ја сам из неке своје воље направила свијећњак за свијеће од љуски јаја. Ја се генерално ријетко бавим продуктима, међутим моје колеге широм свијета на примјер раде и лампе и намјештај, чак сам и ја радила намјештај од љуски јаја”, каже Маја.

Да закључимо, циркуларна економија је будућност, а за њен успјешан развој у БиХ, потребно је развијеније тржиште, боља инфраструктура, финансирање и подстицаји, те боље развијена свијест.

(БН) Фото: БН