Вишковић на сјећању на НАТО агресију у Прокупљу

- Дан сјећања на страдале у НАТО агресији 1999. године на Савезну Републику Југославију /СРЈ/ биће обиљежен данас широм Србије, а централна манифестација којој ће присуствовати највиши званичници Србије и Републике Српске биће одржана у Прокупљу.

Република Српска 24.03.2024 | 09:21

Церемонији која ће почети у 20.00 часова на Тргу топличких јунака присуствоваће предсједник Србије Александар Вучић, као и премијер Републике Српске Радован Вишковић.

Према протоколу обиљежавања, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић положиће у 9.00 часова вијенац на споменик дјеци страдалој у НАТО агресији у Ташмајданском парку.

Вијенце ће положити и чланови породица страдалих у НАТО агресији, представници града Београда, амбасада пријатељских земаља, Београдског форума за свијет равноправних, СУБНОР-а Србије и удружења грађана.

Селаковић ће у 14.00 часова у Храму Светог Василија Острошког у Нишу присуствовати и откривању и освештању Спомен-плоче Новим косовским јунацима поводом 25 година од НАТО агресије на Србију. Откривању Спомен-плоче присуствоваће и министар одбране Милош Вучевић као изасланик предсједника Србије и министар унутрашњих послова Братислав Гашић.

У оквиру обиљежавања у 18.30 часова у Руском дому у Београду премијерно ће бити приказан и документарни филм "Београд" информативне агенције ТАСС и ТВ-канала "Русија".

У филму снимљеном поводом 25 година од агресије НАТО-а на СРЈ о бомбардовању Србије и Црне Горе 1999. године говоре предсједнци Републике Српске Милорад Додик, Русије Владимир Путин и Србије Александар Вучић, Њагова светост патријарх московски и све Русије Кирил и министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров.

НАТО бомбардовање СРЈ почело је 24. марта 1999. године у 19.55 часова, а прве ракете пале су на касарну у Прокупљу када је страдао први војник Бобан Недељковић. Исте вечери крстареће ракете погодиле су подземни бункер у Куршумлији, а животе је тада изгубило 11 војника.

У НАТО агресији прије 25 година, током 78 дана бомбардовања, убијено је 2.500 људи, међу којима најмање 79 дјеце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке посљедице по здравље становништва, а цијела земља претрпјела страшна разарања.

У бомбардовању, које је трајало до 10. јуна, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, вјерски објекти и споменици културе.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин у Рачку у јануару 1999. године који је искориштен да се исконструишу наводи о "масакрима албанских цивила" и пружи легитимитет "хуманитарној" интервенцији.

Одлуку о нападу на СРЈ саопштио је 23. марта увече Солана, а сљедећег дана, 24. марта у 19.45 часова НАТО је започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом по цијелој територији Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља НАТО бомбардовало је СР Југославију са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији подржане стратешким бомбардерима који су полијетали из база у западној Европи, а касније и из САД.

Осим војних циљева, НАТО је гађао и цивилне, а за то је, између осталог користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Гађане су и рафинерије, хемијска индустрија и велике трафостанице, што је све изазвало тешке посљедице по здравље становништва чије се размјере још утврђују.

Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада није бар неколико пута нашао на мети снага НАТО-а.

Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 часова НАТО је у нападу на зграду РТС-а убио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Погођена је и Амбасада Кине на Новом Београду под изговором да је дошло до грешке у координатама, а тада су убијена три кинеска новинара, док је око 20 људи рањено.

НАТО пилоти су, између осталог, намјерно гађали цивилни воз на мосту у Грделичкој клисури и то два пута, на други дан православног Васкрса, када је убијено најмање 13 цивила.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби", од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, те употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а НАТО снаге употријебиле су и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године, а три дана касније почело је повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Сљедећег дана је Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244 о Косову и Метохији, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада косовских Албанаца док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српска противваздухопловна одбрана успјела је да обори два авиона НАТО-а ловац "Ф16" и амерички супермодерни "невидљиви" авион "Ф-117", те да зароби три непријатељска војника.

Испоставило се да је НАТО уништио само 14 тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа Војске СРЈ.

По доласку мировних снага Кфора, Косово и Метохију напустило је око 230.000 Срба и Рома. 

(Срна) Фото: Влада