Амерички Конгрес усвојио Закон о одржавању Дејтона кроз санкције, чека се потврда Сената

Представнички дом Конгреса САД усвојио је Закон о одржавање Дејтонског мировног споразума кроз санкције, чији је циљ одвраћање дестабилизујућих активности у Босни и Херцеговни.

Свијет 22.03.2024 | 14:21

Да би закон постао важећи, мора да прође и процедуру у Сенату, а потом мора да га потпише и предсједник САД Џо Бајден, пише Глас Америке.

– Дејтонски споразум је симбол америчког лидерства и посвећености. Ако пустимо да се то уруши, онда ризикујемо да се насиље поново врати у БиХ – саопштила је након усвајања републиканка из Представничког дома Ан Вагнер.

Вагнер, која је предложила закон, навела је да се нада да ће Сенат брзо реаговати, те додала да ће закон “увести и кодифицирати санкције особама попут Милорада Додика у БиХ који, како тврди, “настављају своју агенду сецесионизма, корупције и дестабилизације”.

Закон предвиђа и санкције особама из иностранства које подривају Дејтонски споразум или на други начин угрожавају стабилност БиХ.

Текстом овог закона предвиђен је низ санкција за држављане САД, али и странце који крше Дејтонски споразум, раде на његовом подривању, или нарушавају ауторитет Савјета за имплементацију мира, високог представника, те институција БиХ, попут Уставног суда БиХ и других.

Такође, санкције су предвиђене и за оне који директно или индиректно раде на формирању паралелних институција, којима би се подривало дјеловање институција БиХ, али и особа које учествују или помажу у корупцији, пише Ослобођење.

Прва предложена санкција је блокирање имовине. Ова санкција подразумијева и забрану америчким банкама да отварају и одржавају рачуне санкционисаних особа, као и да за њих обављају финансијске трансакције.

Међу санкцијама је наведена и забрана уласка у САД особама које се нађу на “црној листи”, што подразумијева и забрану издавања, те поништавање већ издатих виза за улазак у САД.

Санкције и за све чланове породице

Оно што је такође новост је да се Приједлогом закона предвиђа постављање обавезе предсједнику САД да сваких шест мјесеци, односно 180 дана, Конгресу саопшти листу особа које треба санкционисати.

На листи се осим “кршитеља” Дејтонског споразума требају наћи и сви пунољетни чланови његове или њене породице.

Изузетак су они чланови породице који су се јавно оградили од антидејтонског или коруптивног понашања свог сродника, или су подузели конкретне кораке да то спријече.

Санкције се неће предузимати ни у случајевима одобрених активности америчких обавјештајних, полицијских и сигурносних служби. Такође, забрана уласка у САД неће важити ако је неопходно да та особа дође у сједиште УН.

Забрана финансијских трансакција и уласка се неће проводити ни у случају да “кажњеник” треба обавити неку хуманитарну операцију, или да треба увозити производе у САД. Санкције се неће проводити ни над особама које су од националног интереса за САД.

У приједлогу текста закона наведено је име само једног политичара из БиХ, а ријеч је о предсједнику Српске Милораду Додику.

Приједлогом закона позива се Европска унија да слиједи одлуке САД и Велике Британије, те да и ЕУ наметне санкције Додику због његовог дјеловања на подривању суверенитета и територијалног интегритета БИХ.

Сличан закон је усвојен у Конгресу и прије двије године, али да није потврђен у Сенату.

(Српскаинфо) Фото: Wикипедиа