Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони

Служењем парастоса погинулим борцима у манастиру Светог Георгија на Равној Романији, полагањем вијенаца и цвијећа на централном споменику на Војничком спомен гробљу "Мали Зејтинлик" на Сокоцу, те духовном академијом на Палама, обиљежено је 28 година од егзодуса 120.000 Срба из Сарајева.

Република Српска 16.03.2024 | 16:34

Ни скоро три деценије од Егзодуса сарајевских срба нису помогле Љубинки Барјактаревић да бар на кратко заборави страшне призоре када је у зиму 1996. година са својим супругом морала да напусти дом који су годинама стварали и крене у непозатно.

Са собом су понијели, каже, оно највриједније, а то су посмртни остаци два сина који су као борци погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

"Никад не могу да заборавим кад смо по оној зими вадили синове из гробова да их овдје довеземо", говори Љубинка.

Егзодус 120.000 хиљада Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и Федерације БиХ, гдје су Срби углавном добили, периферна, ненасељена и рурална подручја.

Овај догађај најпотреснији је и најтужнији у новијој историји српског народа, поручено је током обиљежавања годишњице егзодуса.

О размјерама Егзодуса данас најбоље говори слика Војничког спомен гробља Мали Зејтилник на Сокоцу. Током егзодуса, Срби нису хтјели ни своје мртве да остављају у Сарајеву, њихове посмртне остатке су ископавали, носили са собом и по други пут сахрањивали на овом мјесту.

(БН)