Закон о наоружању Српске пада пред Уставним судом

Кемал Адемовић, предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, Уставном суду БиХ поднио је захтјев за оцјену уставности Закона о производњи наоружања и војне опреме у Републици Српској и, готово је извјесно, дио тог закона биће оспорен.

Наиме, у свом захтјеву Адемовићу је спорно то што се законом који је усвојила Народна скупштина Републике Српске прописује да дозволе за производњу и ремонт наоружања и војне опреме правним лицима даје Влада Републике Српске, а не Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.

Закон који је усвојила Народна скупштина Републике Српске у члану 15. прописује да производњу наоружања и војне опреме може обављати произвођач који посједује рјешење о давању сагласности које доноси Влада, затим рјешење о упису у Регистар произвођача наоружања и војне опреме које доноси министар привреде и предузетништва, те да Влада даје сагласност послије регистрације произвођача код надлежног регистарског суда.

Са друге стране, у Закону о производњи наоружања и војне опреме који је усвојен у парламенту БиХ у члану 3. наведено је да се "производњом и ремонтом наоружања и војне опреме могу бавити правна лица која за то претходно добију дозволу од Министарства вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине".

"Закон о производњи наоружања и војне опреме у Републици Српској крши Устав БиХ, јер Закон о производњи наоружања и војне опреме прописује да дозволе за производњу и ремонт наоружања и војне опреме правним лицима издаје Министарство вањске трговине и економских односа БиХ, а не ентитетска влада", навео је Адемовић у свом захтјеву за оцјену уставности.

Још један од проблема за Републику Српску пред Уставним судом БиХ биће и Споразум о преносу надлежности у области одбране са ентитета на ниво БиХ.

Тај споразум на снази је од 2005. године и њиме је прецизирано да се све надлежности у области одбране преносе са ентитета на ниво БиХ.

"Све се то одмах правно цементира у члану 2. истог споразума ријечима да ће све те пренесене надлежности у потпуности и искључиво вршити институције БиХ", рекао је за "Независне" Милан Благојевић, професор уставног права.

Он каже да се сада виде посљедице одлуке из 2005. године, када је своје уставне надлежности из области одбране РС пренијела на ниво БиХ.

Иначе, на Споразум о преносу надлежности у области одбране са ентитета на БиХ већ једном се позивао Уставни суд БиХ и то приликом оспоравања закључака које је у децембру 2021. године усвојила Народна скупштина Републике Српске, а који су били у вези с Информацијом о преносу надлежности на ниво БиХ у области одбране и безбједности.

Уставни суд БиХ тада је одлучио да је БиХ преузле надлежности у области одбране у складу са процедуром, односно споразумом ентитета.

Да ће Уставни суд БиХ оспорити Закон о производњи наоружања и војне опреме у Републици Српској, извјесно је и када се погледа Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме у Федерацији БиХ.

У федералном закону у члану 8. наведено је да се производњом и прометом наоружања и војне опреме могу бавити "господарска друштва регистрована код Министарства вањске трговине и економских односа БиХ, у складу са Законом о производњи наоружања и војне опреме".

(Независне)