Банкари у страху: Траже додатно објашњење од америчког Министарства финансија (ВИДЕО)

На упозорења САД да би се на америчкој црној листи могле наћи банке из БиХ које обављају трансакције за особе или привредне субјекте под санкцијама, натјерало је банкаре из БиХ да, како сазнајемо, траже додатно објашњење од Министарсва финансија САД–а о овим најавама.

Политичка криза могла би да уздрма и веома профитабилан банкарски сектор у Републици Српској.

На упозорења САД да би се на америчкој црној листи могле наћи банке из БиХ које обављају трансакције за особе или привредне субјекте под санкцијама, натјерало је банкаре из БиХ да, како сазнајемо, траже додатно објашњење од Министарсва финансија САД–а о овим најавама.

Јер, ако санкције буду уведене у пуном значењу те ријечи, слиједе финансијски слом и колапс на тржишту.

Питали смо стручњаке шта то тачно значи.

Након најава америчке администрације да би санкцијама могле да подлегну и банке у Републици Српској, али и оне са сједиштем у ФБиХ, због сарадње са особама са црне листе, у банкарском сектору у БиХ настао би колапс.

Санкције су за њих опасан терен по којем не желе да ходају, а с друге стране многе банке имају значајне трансакције са државом.

Поред тога, законски не могу ни тек тако ни угасити рачун било ком физичком лицу, јер не постоји никаква пресуда домаћег Суда. Због тога су банкари у БиХ крајем прошле седмице одржали састанак на којем су договорили да преко Амбасаде у БиХ траже појашњење од Американаца.

"Требало би да постоји пропис у БиХ, на основу ког би се могла урадити мјера против тих лица под санкцијама, а такав пропис не постоји. Док се то не уради, банке су у незгодној позицији да непредузимањем мјера трпе посљедице које би могла да им уведе америчка администрација, а с друге стране, ако би увеле мјере, чиниле би незаконите радње против грађана и правних лица БиХ“, поручује економиста Славиша Раковић.

Амерички дивови, “Виза” и “Мастеркард”, који доминирају европским платним прометом, прије двије године обуставили су, због почетка специјалне војне операције у Украјини, своје пословање у Русији. Тамошње банке изгубиле су и међународни СWИФТ код.

Ако би дошло до таквог сценарија у Босни и Херцеговини, банкарском сектору би било онемогућено међународно и уопште картично пословање. То значи да клијенти тих банака не би у њима могли дизати плату или са картицом отићи на море и тамо плаћати нешто.

"Биће врло опасно по Републику Српску уколико би се неке комплетне банкарске институције, домаће банке посебно оне највеће, нашле под таквим ударом, јер би то онда био сигнал њиховим клијентима, депозитарима да с њиховом банком нешто не функционише, и то би могла бити огромна опасност по привреду Републике Српске, јер би се изазвао домино ефекат и стампедо на шалтерима банака“, објашњава новинар Синиша Вукелић.

Банке су у страху и због константне куповине трезорских записа и обвезница Републике Српске, с обзиром да је лимит задуживања на домаћем тржишту за прво тромјесјечје већ достигнут.

Република Српска мора да нађе стране кредиторе, с обзиром да буџет за ову годину предвиђа задужење од око 800 милиона марака на иностраном тржишту, до кога је немогуће доћи управо због санкција.

Ипак, у ексклузивној изјави за БН телевизију, премијер Радован Вишковић поручује да је Српска нашла стране кредиторе. Гдје и под којим условима, Вишковић не открива.

„Што се тиче страних кредитора, знам да сте сви јако радознали, али морате бити мало стрпљиви. Имамо стране инвеститоре, имамо завршене све процедуре. Али нећете сазнати ни ко су ни одакле су, све док посао не буде завршен.

- Када бисмо то могли очекивати?

- Када све буде завршено, кад ја нисам нестрпљив немојте ни ви, ми све обавезе измирујемо на вријеме", каже Радован Вишковић.

Ситуација у којој домаће банке остају без новчаних извора из иностранства и уопште међународног промета значи хаос на тржишту кредита и депозита, али и колапс у самом буџету Српске.

„Чињеница је да Република Српска и њен буџет не могу опстати без кредита. Велики је дефицит, велики је дуг из прошле године, знамо како функционише и пензиони систем који се констатно финансира из нових задужења, тако да је немогуће преживјети без задужења. Али, питање је ко су ти страни кредитори, и ко ће нама дати новац с обзиром на тренутну политичку ситуацију“, поручује Мирјана Орашанин, посланица СДС-а у НСРС.

С обзиром на то да званичници Републике Српске под санкцијама, намеће се логично питање – како могу договорити кредите и инвестиције на међународном тржишту и како ће се те транскације обављати, с обзиром на ситуацију са банкама и страхом да би се могле наћи под санкцијама уколико послују са лицима под санкцијама.

(БН)