Ово је слика стања у Српској: Вртоглав пад производње

Судећи према статистичким подацима за децембар 2023, у поређењу са децембром 2022. године, дошло је до пада индустријске производње у Српској и то највише нетрајних производа за широку потрошњу за 15,1 одсто, те трајних производа за широку потрошњу за 41,2 одсто, а како наводе економски стручњаци, ово је вјерна слика реалног стања у РС.

Како су у Заводу за статистику РС саопштили, укупна десезонирана индустријска производња у Српској у децембру 2023. године, у поређењу са децембром 2022. године, мања је за 6,2 одсто.

"У децембру 2023. године, у поређењу са новембром 2023. године, укупна десезонирана индустријска производња у Српској већа је за 1,4 одсто, производња интермедијарних производа већа је за 12,2 одсто, трајних производа за широку потрошњу за 9,4 одсто, енергије за 2,2 одсто, док је производња нетрајних производа за широку потрошњу мања за 2,8 одсто и капиталних производа за 6,0 одсто", наводи се у подацима Завода за статистику РС.

С друге стране, када се погледају упоредни подаци за децембар 2023. у поређењу са децембром 2022. године, видљиво је да је раст забиљежен само у производњи енергије, која је већа за два одсто, док је производња капиталних производа мања за 2,3 одсто, интермедијарних производа за 4,9 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу мања је за 15,1 одсто, а трајних производа за широку потрошњу за 41,2 одсто.

У Заводу за статистику РС саопштили су да десезонирана индустријска производња у децембру 2023. године, у поређењу са новембром 2023. године, у подручју прерађивачка индустрија биљежи раст од 6,3 одсто, у подручју вађење руда и камена раст од 1,9 одсто, док је у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забиљежен пад од 0,7 одсто.

"Према подручјима КД БиХ 2010, календарски прилагођена индустријска производња у децембру 2023. године у поређењу са децембром 2022. године у подручју производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација биљежи раст од 1,4 одсто, док је у подручју вађење руда и камена забиљежен пад од 6,9 одсто и у подручју прерађивачка индустрија пад од 9,0 одсто", показали су статистички подаци.

Како је у разговору за "Независне новине" рекао Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста РС СWОТ, ове бројке вјерно осликавају стварно стање у индустријској производњи у Српској, а најгора ситуација је у рударству и дрвној индустрији.

"Ово јесте забрињавајуће, али на неки начин је и очекивано. Имамо пад производње, поготово производње у области дрвне индустрије, посебно производње намјештаја, самим тим што је смањен извоз, јер је смањена потражња у Европској унији", казао је Грабовац, додајући да је дошло до смањења наруџби, те су домаћи произвођачи смањили производњу.

"То је дало лошије резултате прерађивачке индустрије, с обзиром на то да је дрвна индустрија једна од наших најбољих индустријских грана, која сигурно више од десет година биљежи стални раст, али, ево, дошли смо у ситуацију да је и ова грана наше индустрије у проблему, а све је то у директној вези са рецесијом у земљама ЕУ, посебно са нашим највећим спољнотрговинским партнерима Њемачком, Аустријом и Италијом", казао је Грабовац, истичући да су поједине гране индустрије у РС малог обима.

"Рецимо, у рударству, уколико имамо проблеме у РМУ Зеница, одмах имамо смањење производње у 'Митталу', који послује у РС, онда долази и до смањења експлоатације, а у неким случајевима и до престанка. С обзиром на то да се ради о малом броју привредних субјеката који се баве рударством, све то доводи до значајног пада и те гране индустрије", појаснио је Грабовац.

Да ли ће се овакав тренд наставити и током 2024. године, Грабовац сматра да то зависи од кретања у ЕУ.

"Наша зависног од тог тржишта је велика, а на кретања у ЕУ утичу и рат у Украјини и рат на Блиском истоку, те наслијеђени проблеми са инфлацијом. Много је елемената који ће утицати на резултате наше индустрије", закључио је Грабовац.

(Независне)  Фото: Пиxабаy