Закон о сукобу интереса узбуркао духове у СНСД-у

Како се ближи крај марта и крајњи рок за испуњавање услова за отварање преговора БиХ са ЕУ, тако су политичари убрзали са хитним сједницама и усвајањем закона које је ЕУ тражила. Као посљедњи услов усвојен је Закон о спречавању сукоба интереса чиме је Република Српска искључена из одлучивања Комисије за сукоб интереса БиХ.

Грађани у БиХ су навикли да слушају како су године, мјесеци, избори, дани или неки догађаји веома кључни. То је случај и са испуњавањем услова за отварање преговора БиХ са ЕУ гдје су тензије достигле максимум.

И у овом случају Република Српска је изашла окрњена, на шта је упозорио и један од кључних људи СНСД-а Небојша Радмановић који је рекао да је у Закону о сукобу интереса угрожена конститутивност народа и да то може имати далекосежне посљедице за БиХ али и за Републику Српску.

Међутим његове страначке колеге мисле супротно па се поставља питање да ли је сукоб интереса изазвао сукоб унутар СНСД-а?

„БиХ очекује испуњење свих тих критерија  и уопште цијела реформа без обзира колико смо у овом процесу сада условно речено испунили или не до краја ће морати испунити све. Усвајањем тих закона и реформом не само правосуђа него свих аспеката у друштву треба створити праведније друштво да би било мање корупције и мање криминала и да не би било прилика за политичку елиту да злоупотребаљава цијели систем у овој земљи“, сматра Младен Бубоњић, политички аналитичар.

Можда баш тој политичкој елити и не одговара улазак у ЕУ јер је све мање учињеног док је и даље попис обавеза пред Босном и Херцеговином јако дуг.

Са друге стране, отварање преговора са ЕУ би политичарима означило пут којим се требају водити за усвајање нових закона који би земљу извукли са вегетирања на дну европских интеграција.

„Занимљиво је како ми славимо сваки мали корак и колико смо далеко од чланства у ЕУ, а када се сјетимо како су и кад друге земље кренуле у преговоре и још нису постале чланице али нама је и то велико да почнемо преговоре  па ћемо онда наредних десетак година преговарати“, каже Ивана Марић, политички аналитичар.

Да ли је довољно да политичари из Босне и Херцеговине усвоје свих 14 кључних приоритета или заиста питање уласка у ЕУ не зависи од политичара већ опредијељености земаља чланица да ли желе БиХ у својој породици. То значи да је довољно да једна чланица буде против и да сав труд падне у воду.

„Никако не можемо све преговоре који ће бити отворени у марту са ЕУ да кажемо да су заслужни наши политичари него да је само интерес и ЕУ да овај регион више веже за себе и укључи у процес интеграција. То је једини разлог зашто ми отварамо преговоре и ући ћемо у марту у читав овај пакет читавог региона“, истиче Велизар Антић, политиколог. 

Уз 14 кључних приоритета из 2019. године и девет корака из 2022. године, БиХ је кандидат са најдужом и најтежом листом услова за отварање преговора и још увијек кандидат са најмањим бројем испуњених услова.

Такође, Босна и Херцеговина је једини кандидат који је назадовао у кључним подручјима од тренутка када је постала кандидат за чланство у ЕУ у децембру 2022.

Ипак, чињеница је да је све више оних који вјерују да ће се отворити преговори са ЕУ али не захваљујући политичким елитама у БиХ него геополитичкој ситуацији, а Република Српска у све то улази окрњена за ентитетски начин гласања у Комисији за спречавање сукоба интереса.

(БН)