Црна Гора има право да користи потенцијал Билећког језера

Држава Црна Гора је за договор у вези са рјешењем питања коришћења потенцијала Билећког језера, али остале државе БиХ и Хрватска нијесу биле кооперативне у том погледу. Право државе Црне Горе је да користи воде на својој територији, али је наш став да би требало исцрпити све могућности за договор прије једностраних одлука.

Регион 09.03.2024 | 19:01

Ово је речено званично “Вијестима” у Министарству енергетике и рударства.

Електропривреде Републике Српске (ЕРС) газдује са двије од четири хидроелектране из овог система који користи воду из Билећког језера, трећа хидроелектрана је “Дубровник” у којој ЕРС и Хрватска електропривреда дијеле произведену струју, док се четврта “Чапљина” налази у Федерацији БиХ.

Све ове хидроелектране, изграђене у периоду од 1965. до 1981. године, у потпуности или дјелимично користе воду из Билећког језера чији дио припада и Црној Гори, која тада није учествовала у њихов изградњи, али изградњу није ни одобрила нити се одрекла свог права.

“Вијести” су тражиле став Министарства енергетике којим руководи министар Саша Мујовић да ли тај ресор сматра да Црна Гора има право на дио произведене електричне енергије из система хидроелектрана на Требишњици.

“Питање разграничења међуграничних ријека, подјеле њиховог потенцијала и рјешавања насталих спорних односа није више субјективне природе већ је уређено одредбама више међународних конвенција, правила, декларација и повеља које се све заснивају на принципу “разумног и правичног коришћења вода”, поручили су овом ресору.

Како су појаснили у случају Црне Горе релевантна су два документа Хелсиншка правила о коришћењу вода међународних ријека – Комитет за воде Свјетског удружења за међународно право (1966-1996) и Конвенција о праву непловидбених коришћења међународних водотока – Комисија УН-а за међународно право (1997)

“Хелсиншка правила о коришћењу вода међународних ријека – Комитет за воде Свјетског удружења за међународно право (1966-1996) чланом ИВ је дефинисано “Свака држава у сливу, унутар своје територије има право на разуман и правичан удио у корисним употребама вода међународног сливног подручја”, а члан В “Шта је разуман и правичан удио у смислу правила из члана ИВ утврђује се у свјетлу свих релевантних фактора у сваком појединачном случају…’’ Релевантни фактори који ће се узимати у обзир, чиме њихова листа није исцрпљена су - географске карактеристике слива, посебно укључујући величину сливног подручја на територији сваке државе у сливу, хидролошке карактеристике слива, посебно укључујући допринос вода из сваке државе у сливу, могућност компензације једној или више држава у сливу као средство за рјешавање конфликата између различитих коришћења”, казали су у Министарству енергетике.

Када је у питању Конвенција о праву непловидбених коришћења међународних водотока – Комисија УН-а за међународно право (1997) из овог Владиног ресора указују на члан 5 “државе водотока ће свака на својој територији користити међународни водоток на правичан и разуман начин” и Члан 6 “коришћење међународних водотока на правичан и разуман начин у смислу члана захтијева узимање у обзир свих релевантних фактора и околности…

Тежина која ће се придавати сваком од фактора одређује се поређењем значаја тог фактора са значајем других релевантних фактора. У одређивању шта је разумно и правично коришћење сви релевантни фактори ће бити разматрани заједно, а закључак ће се извести на основу цјелине”.

“Сматра се да би сваки стручни обрађивач, заједничка комисија, Међународни суд правде или изабрана арбитража у поступку правичног уређења расподјеле хидроенергетског потенцијала Билећког језера и слива Требишњице, као међународне ријеке, пошла од ових одредби и ријешила га као случај за себе поред осталог и из сљедећих разлога што Црна Гора, као прибрежна држава, никада није дала писану сагласност за потапање своје територије водама Билећког језера, што је представник Црне Горе у Комисији за пријем хидроенергетског система ХЕ Требишњица резервисао право своје државе да накнадно постави захтјев за заштиту својих интереса, што држава Црна Гора, као титулар припадајућег дијела воде Билећког језера као јавног добра, није већ 58 година код низводних електрана остварила своја припадајућа права.

Уз то, што су Билећко језеро и све четири низводне електране дјелови јединственог пројекта енергетске валоризације вода међународне ријеке Требишњице, а који је реализован у оквиру СФРЈ као заједничке државе Црне Горе, БиХ и Хрватске и што све основне производне перфомансе четири низводне електране дају воде Билећког језера и по том основу је производња ХЕ Дубровник дуги временски период и дијељена између Хрватске и БиХ 22:78 одсто”, нагласили су у Министарству енергетике, додајући да са ЕРС постоје најаве разговора у вези овог питања, а када буду конкретизоване, јавности ће бити обавијештена.

На питање да ли би за евентуалну реализацију ХЕ “Бока” са водама из Билећког језера била потребна сагласност Електропривреде Републике Српске или неких других власти у БиХ из Министарства енергетике су казали да је проблем што не постоји договор, односно, сагласност о томе колико коме припада водног потенцијала.

“Претходних деценија Црна Гора је актуелизовала питања закључивања споразума са РС и Хрватском, који има већ са Србијом и Албанијом. Два пута, 2004. и 2010. године је Црна Гора била на прагу закључивања тог уговора.

Чак је 2010. усвојен нацрт уговора о водама који је упућен БиХ, а на који до дан-данас нисмо добили одговор. Претпоставка је да је ту проблем управо расподјела хидропотенцијала Билећког језера”, казали су у Министарству енергетике.

Министар Мујовић је покренуо питање Билећког језера на састанку у Београду ове седмице са Дубравком Ђедовић Хандановић, министарком рударства и енергетике Србије и Петром Ђокићем, министром енергетике и рударства Републике Српске.

“Најбољи тест нашег заједничког капацитета и способности да сарађујемо и да ту сарадњу још више побољшамо је питање Билећког језера.

Веома сам радостан што сам за преговарачким столом са министром Ђокићем који је истакао добру вољу да се ово питање крене рјешавати и ја очекујем понуду колега из Републике Српске, да видимо какве ћемо кораке направити у том правцу и како ћемо ово заједничко питање ријешити”, нагласио је Мујовић.

Црној Гори припада око 24 одсто од укупне билећке акумулације
Процјењује се да је површина слива Билећког језера, како су казали у министарству, која припада Црној Гори око 40 одсто и да је запремина акумулације која припада Црној Гори 24 одсто од укупне билећке акумулације.

“Овај податак је резултат Субсекторске студије (2005. године), коју су за потребе Владе Црне Горе урадили експерти Владе и Универзитета Црне Горе, а гдје је критеријум “величине запреминског удјела укупног водног потенцијала са територије Црне Горе” коректно примијењен.

Водопривредна основа Црне Горе, даје податак о величини сливног подручја Црне Горе према Требишњици од 541 км2, на којем падне 936 хм3/год. воде, а са којег у хидросистем Требишњице отиче 755 хм3/год. воде, тј. рачуна се са дотоком са црногорске територије у износу од 24 м3/с”, рекли су у министарству.

(Вијести.ме) Фото: ЦИН