Крај приче о "Бук Бијелој" - Црна Гора ставила тачку

Крај приче о "Бук Бијелој" - Министарство енергетике и рударства одбило позив Додика Релевантни показатељи, документа и важећа легислатива Црне Горе забрањују градњу на том простору. Парламент још 2004. године усвојио Декларацију о заштити ријеке Таре

Република Српска 07.03.2024 | 08:20

За Министарство енергетике и рударства питање изградње хидроелектране “Бук Бијела” је завршено још 2004. године скупштинском Декларацијом о заштити ријеке Таре, али и Унесковим извјештајем из 2005. године чиме је стављена тачка на идеје о градњи хидроелектрана на овом подручју које би могле утицати на “сузу Европе”, наведено је из овог ресора “Вијестима” на питање о могућем учешћу Црне Горе у изградњи ове хидроелектрано за шта је позив прошле седмице упутио предсједник Републике Српске Милорад Додик.

“Вијести” су министарство на чијем је челу Саша Мујовић питале да ли би Црна Гора - ЕПЦГ могла учествовати у овом пројекту, ако би према највама висина бране била нижа чиме акумулација не би улазила на територију Црне Горе и не би имала утицај на заштићено подручје ријеке Таре.

“У стратешким документима Црне Горе тај дио се не третира у енергетском смислу, као ни у бизнис плановима ЕПЦГ. Министарство енергетике и рударства се неће бавити хипотетичким ситуацијама, већ релевантним показатељима и документима и важећом легислативом Црне Горе која забрањује градњу на том простору. Што се тиче процјена утицаја на животну средину, ту је надлежно министарство у чијем ресору је екологија”, наведено је у одговору овог Министарства.

Додик је прошле седмице, на састанку са предсједником Скупштине Андријом Мандићем, упутио позив Црној Гори да се укључи у пројекат изградње хидроелектране “Бук Бијела” на Дрини код Фоче и да га више не блокира.

У саопштењу из Додиковог кабинета је тада наведено да “уколико има настојања да се Црна Гора врати у тај пројекат, предсједник Милорад Додик изразио је спремност да то прихвати”.

“Ми нудимо Црној Гори да се укључи у овај мегапројекат. Ако неће, онда да нас не блокирају”, наведене су Додикове ријечи у саопштењу.

Он је рекао да пројекат сада не задире и не потапа воде у Црној Гори. Навео је и да Црна Гора већ дуже вријеме поставља проблем за Билећко језеро, као и да су тражили “да се одржи састанак у Требињу на коме ће учествовати министри енергетике и директори Електроприведа, као и други важни људи и да се кроз договор то рјешава”.

Договор Ђукановића, па Декларација

Влада Црне Горе, чији је предсједник био Мило Ђукановић је у априлу 2004. године дала начелну сагласност да са Републиком Српском гради ХЕ “Бук Бијела”. Тада је предвиђана висока брана, а њена акумулација долазила би до ушћа Таре и Пиве на црногорској територији.

Након тога дошло је до протеста еколошких организација и грађана, који су против изградње скупили преко 11 хиљада потписа и предали петицију Скупштини. Парламент је у децембру исте године гласовима опозиције, дијела мањинских странака и СДП-а усвојио Декларацију о заштити ријеке Таре.

Након тога у РС је рађен нови пројекат којим је предвиђена нижа висина бране, а додата је још једна хидроелектрана на Дрини, низводно близу Фоче. Затим су пројекат њихове изградње започеле РС и Србија, који су о томе потписали споразум 2020. године. Финансијери би били Електропривреда Србије и Електропривреда Републике Српске кроз заједничко предузеће “Хидроелектроенергетски систем Горња Дрина”.

Расписан је и тендер за извођаче, а протеклог љета достављене су три кинеске понуде. Међутим, све је пролонгирано јер су, у међувремену покренута два спора - први пред Уставним судом БиХ око концесија, јер државне власти БИХ сматрају да имовина у граничном појасу не припада ентитетима већ држави БиХ, а други пред Унеском, којег је иницирала Црна Гора због могућег негативног утицаја на Тару, односно простор Националног парка “Дурмитор”.

ЕРС, ЕБиХ и Србија се договорили

Из ЕПЦГ наводе да прате дешавања у вези са овим споровима, као и да знају да је први спор окончан недавно, јер су двије електропривреде, ЕРС и ЕБиХ постигле договор да добију по 25 одсто удјела у овом објекту, а да Република Србија добије преосталих 50 одсто.

“Што се тиче другог спора, јула 2021. године, министарства екологије Црне Горе и Републике Српске договорила су се о формирању експертског тима који ће испитати могући утицај ХЕ ‘Бук Бијела’ на ријеку Тару у Црној Гори. Јула 2023. БиХ и Црна Гора основале су заједничку радну групу за рјешавање проблема у везаи са пројектом ХЕ ‘Бук Бијела’.

Тада је у договору посредовао секретаријат енергетске заједнице. Из Владе Републике Српске је саопштено да ће урадити додатну еколошку студију како би се анализирали ефекти градње хидроелектране на Национални парк ‘Дурмитор’ у Црној Гори који је под заштитом организације Унеско.

У одлуци Одбора за свјетску баштину је истакнуто да БиХ мора процијенити потенцијални утјецај на животну средину пројекта ХЕ ‘Бук Бијела’, која је планирана на ријеци Дрини у БиХ, на високе природне вриједности Дурмитора и на ријеку Тару.

Затражено је од држава БиХ, Црне Горе и Србије да одрже континуитет рјечног еко-система и неометан ток ријеке, као и да БиХ и Србија морају осигурати и процјену потенцијалних утицаја кроз стратешку процјену утицаја на животну средину, и то у сарадњи са Црном Гором”, саопштили су из ЕПЦГ.

Према старом плану Црној Гори припадала трећина

рногорски хидролог Славко Хрвачевић за “Вијести” каже да је учешћа Црне Горе у изградњи будуће ХЕ “Бук Бијела”, “ствар договора држава поштујући све аспекте сходно одговарајућем како водном законодавству тако и свим осталим међународним правилима и нормама”.

“Горњи слив ријеке Дрине располаже великим хидропотенцијалом. Као најатрактивније рјешење коришћења тог потенцијала наметнула се ХЕ ‘Бук Бијела’ која ће као чеона електрана са становишта величине акумулације, инсталисане снаге и просјечне производње, бити највећа електрана на ријеци Дрини. Локација за изградњу бране и хидроелектране налази се девет километара узводно од града Фоче са котом успора од 500 метара надморске висине”, казао је Хрвачевић.

Он наводи да је према старом плану из СФРЈ било предвиђено да се њена акумулација налази на територији БиХ и Црне Горе.

“Међусобним договором извршена је тада подјела хидропотенцијала, тако да Црној Гори припада једна трећина, а БиХ двије трећине потенцијала. Трећина акумулације би се налазила на територији Црне Горе. Према тадашњем договору није било планирано учешће Црне Горе у финансирању.

У том времену све анализе су указивали да Црној Гори треба да припадне 37% производње. Из овога се да закључити да без обзира што није било планирано учешће Црне Горе у финансирању, те самим тим што Црна Гора ‘уноси’ дио своје територије, она остварује право по основу хидропотенцијала. Ратна дешавања деведесетих, прекидају све активности на реализацији планиране ХЕ ‘Бук Бијела’”, казао је Хрвачевић.

Брана нижа, потребна нова студија

Он наводи да је почетком 2000-их поново актуелизован овај пројекат, али да је прекинут 2004. године послије бурне реакција црногорске јавности и усвајања Декларације о заштити ријеке Таре.

“Потом власти сусједне државе, предузимају одређене активности на новом пројекту ХЕ ‘Бук Бијела’ са нижом котом максималног успора која би досезала до границе са Црном Гором. Што се тиче кањона ријеке Таре, ради се о јединственом, заштићеном кањонском националном парку, који није само под формалном заштитом Унеска, већ се налази и под најбрижљивијом лупом свјетске јавности, посебно врло активних еколошких организација.

На 45. сједници Одбора за свјетску баштину Унеска усвојена је одлука, којом се БиХ обавезује да процијени потенцијални утицај пројекта ХЕ ‘Бук Бијела’ на високе природне вриједности Дурмитора и на ријеку Тару, и то кроз ажурирану процјену утицаја на животну средину у блиској консултацији са државом Црном Гором”, казао је Хрвачевић.

Он наводи да се слив Дрине и коришћење водних потенцијала морају посматрати кроз интегрално управљање, односно да је једини исправан пут да се читаво подручје третира као јединствена цјелина, како би се обезбиједили максимални ефекти вишенамјенског коришћења вода што је у складу са циљевима Оквирне директиве ЕУ о водама.

Крешевљаковић: БиХ је прекршила конвенције, чекамо објаву одлуке

Правна савјетница у удружењу Аархус центар у БиХ Нина Крешевљаковић, која се бави заштитом права грађана из међународне Аархурске конвенције - учешће јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима која се тичу животне средине, казала је “Вијестима” да очекују да се спор у вези са “Бук Бијелом” ријеши у складу са међународним конвенције које су обавезне за обје државе.

“У јуну 2020. смо званично поднијели информације Комитету за спровођење Еспоо конвенције која се односи на прекограничну процјену утицаја пројеката на животну средину. Према Еспоо конвенцији, невладине организације могу само да поднесу информације Комитету, док само државе чланице могу да пошаљу званичну жалбу, што је у овом случају Црна Гора и учинила.

Разлози из поднијетих информација су се односили на чињенице да Црна Гора није била правилно укључена у поступак прекограничне процјене утицаја приликом издавања еколошке дозволе током 2011. и 2013. године, као и приликом обнављања дозволе 2019. године”, казала је Крешевљаковић.

Она наводи да је урађена неправилна процјена могућих негативних утицаја планираних хидроенергетских пројеката на Црну Гору те могући утицај на Унеском заштићено подручје Таре и на заштићену рибу младицу.

Казала је и да Црна Гора није била обавијештена о планираним пројектима током 2012. и 2019, као и да поступак прекограничне процјене утјецаја на животну средину није спроведен у складу са Конвенцијом.

“У децембру 2023. године Комитет је донио нацрт одлуке којом је утврдио да је БиХ прекршила одредбе Еспоо конвенције и позвала је да спроведе поновни поступак процјене прекограничног утицаја на животну средину, којом би укључила и Црну Гору, али и остале државе на које би пројекат могао да има утицај. Објављивање званичне одлуке се очекује ускоро”, казала је Крешевљаковић.

(Вијести.ме) Фото: Илустрација/ерс.ба