Веће цијене: Кризу у Црвеном мору осјетиће и БиХ

За БиХ ће набавка свих роба имати троструко вишу цијену, с обзиром на то да БиХ нема своју бродарску компанију, док ће на двоструко више цијене хрватске луке имати и додатне трошкове набавних роба.

Босна и Херцеговина 29.02.2024 | 07:50

Годишње се кроз Црвено море транспортира роба у вриједности и до два билиона америчких долара, због чега овај поморски коридор представља жилу куцавицу европских привреда и економија.

Међутим, због интензивирања напада Хута на транспортне бродове у мореузу Баб ел-Мандеб око 80 посто цјелокупног транспортног саобраћаја преусмјерено је на пловидбу око Африке.

Дужи пут

Већина највећих бродарских компанија, због сигурности, прелази на дужи пут око Рта добре наде, што пловидбу продужава за 10 до 13 дана, колико иначе траје пут око Африке.

Тај пут их кошта додатних 80.000 долара, с тим да је и цијена бродског мазута, као најраспрострањенијег погонског горива тегљача, порасла због потреба веће глобалне потрошње.

Наравно, сума свих тих повећања и глобалних прилика се осјети и у регији југоисточне Европе, гдје је цјелокупни привредни и индустријски потенцијал усмјерен на увозне робе из Азије које долазе преко Црвеног мора у јадранске луке Копер, Ријеку и Плоче.

У ове луке је до отпочињања сукоба у Црвеном мору бродарски транспорт роба из Азије коштао око 3.000 долара, да би се данас попео на цифру која се креће између 6.000 и 7.000 долара.

Удвостручена цијена возарине значи повећање набавне цијене сировина, самим тим и повећање цијена сировина, па и поскупљење производног процеса у индустријама.

Двоструко више цијене

То повећање највише ће осјетити компаније из области металургије које набављају ваљани челик, жицу и остале прерађевине жељеза. За БиХ ће набавка свих роба имати троструко вишу цијену, с обзиром на то да БиХ нема своју бродарску компанију, док ће на двоструко више цијене хрватске луке имати и додатне трошкове набавних роба.

Нафтни терминали Плоче

Нафтни терминали у Плочама, који су 100 посто у власништву ФБиХ, простиру се на 15 хектара, посједују 12 спремника за нафтне деривате капацитета 81.218 кубних метара, а терминалима управља Јавно предузеће „Нафтни терминали ФБиХ“.

У условима наглих повећања цијена нафтних деривата складиштење и превентивно попуњавање нафтних резерви увелико може помоћи становништву усљед раста цијене горива.

(Аваз) Фото: Тwиттер