Његовање успомена на Филипа Вишњића

Поштоваоци дјела великог српског епског пјесника Филипа Вишњића из Семберије и Срема, окупљени у Удружењу „Филиповање“, под покровитрељством РТВ БН и Удружења књижевника Србије, засадили су јасен недалеко од гроба свога славног земљака у сремском селу Вишњићево.

Република Српска 27.02.2024 | 15:37

Дрво јасен је значајно везано за пјесников живот, јер је веома заступљено у семберској равници, посебно у атару села Међаши у коме је Филип живио све до 1809. године када је прешао Дрину и отишао у Први српски устанак.

Након слома 1813. године Филипа су устаници из мачванског села Равње пребациили преко ријеке Саве у Срем, гдје се настанио у селу Грк. 

Грк је велико равничарско село уз непрегледне шумаме храста и јасена, које се пружају кроз Срем и све до половине Славоније. У њима је, у атару Грка, растао велики јасен под којим се се Филип Вишњић одмарао и састављао своје епске пјесме, напасајући коња. Чинио је то годинама. Стари јасен је био и пјесниково полазиште на дуга путовања Сремом, Бачком, Славонијом и другим крјевима, у таљигама, које је вукао његов коњ. 

- Велики јасен је за Сремце, посебно за нас из Грка, села које поносно сада носи име Вишњићево, а у коме почива славни пјесник, стајао је скоро стотину година иза Филипа. Пао је нечујно једне ноћи. Одлучено је да се не користи за грађу или ложење, па труне у шуми. Из његовог стабла ничу нове младице које нас подсјећају на славног пјесника – каже Ђорђе Савињак, иницијатор акције сађења новог јасена и учесник „Филиповања“.

Садница младог јасена донесена је из старог Филиповог завичаја, из Семберије, из шуме недалеко од ушћа ријеке Дрине у Саву, чиме је постављена још једна чврста веза између ове двије равнице са три ријеке и испод четири горе (ријеке Сава, Дрина и Босут, те планине Фрушка гора, Цер, Гучево и Мајевица), које је раније зближио Филип Вишњић.  

Сађењу јасена у близини Филиповог гроба присусатвовали су представници јавног, духовног и културниог живота села Вишњићево, општине Шид, те равница Семберије и Срема.

Удужење културних стваралаца под именом „Филиповање“ или „На Филиповом путу“ окупља ствараоце и поштоваоце пјесниковог дјела из Семберије, Срема, Јадра, зворничког Подриња, Мајевице и Мачве, основано је прије десет година у семберском селу Бродац, у коме је, пред тадашњом црквом брвнаром Филип уз гусле говорио своје стихове, а прво „Филиповање одржано је баш у Вишњићеву уз велику подршку господина Славињака и његових суграђана.

- Тада се окупило десетак новинара и књижевника, а сада програме „Филиповања“ прати велики број поштовалаца дјела Филипа Вишњића и окупља стотињак новинара, писаца, сликара, умјетника фотографије, гуслара и других стваралаца из Семберије, Срема, Мачве, Јадра, Подриња и са легендарне планине Мајевице – с поносом казује Ђорђе Славињак.

За деценију постојања „Филиповање је, коме су покровитељи РТВ БН из Бијељине и Удружење књижевника Србије, за сремске и семберске библиотеке сакупило је три хиљаде књига, помогло је оснивање библиотека у Челопеку код Зворника и Црњелову код Бијељиене, објавило је и двије књиге поезије. Филиповци су се дружили са ђацима школа из ових равница и говорили о књижевном дјелу и животу Филипа Вишњића, за кога се још каже да је био први српски ратни репортер. 

Ове године караван „Филиповања“ посјетиће семберско село Дворове. Зворник, Лозницу, Вишњићево и Салаш Ноћајски у коме је Вишњић са породицом, у вријеме Првог српског устанка, са породицом боравио код Стојана Чупића.

(БН/Т.Н)