Сурова реалност: Преживљавање уз помоћ кредита

Тренд раста укупних кредитних задужења у Босни и Херцеговини се наставља. Док један број грађана тоне у дугове, други на својим рачунима чувају милијарде. Укупни кредити на крају прошле године износили су 23 и по милијарде КМ, док су истовремено депозити достигли чак 31 милијарду марака.

Босна и Херцеговина 24.02.2024 | 09:43

Раст пласмана потрошаких кредита генерише више фактора, али један од главних је инфлација, због које грађани своју неликвидност рјешавају задуживањем код банака.

Тренд раста укупних кредитних задужења у Босни и Херцеговини се наставља. Док један број грађана тоне у дугове, други на својим рачунима чувају милијарде. Укупни кредити на крају прошле године износили су 23 и по милијарде КМ, док су истовремено депозити достигли чак 31 милијарду марака.

У 2023. години грађани и привреда задужили су се код комерцијалних банака за нових готово 1,5 милијарду КМ. Највише су се задуживали грађани и то узимајући ненамјенске потрошачке кредите.

Због инфлације грађани се задужују

“Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 813,4 милиона КМ, код приватних предузећа за 612 милиона, нефинансијских јавних предузећа за 9,6 милиона и код осталих домаћих сектора за 58 милиона КМ”, тврде из Централне банке БиХ.

Економисти су сагласни. Раст пласмана потрошачких кредита генерише више фактора, али један од главних је инфлација, због које грађани своју неликвидност рјешавају задуживањем код банака.

Оно што такође није добро јесте што у укупној структури кредита доминирају управо потрошачки кредити грађана.

"Све мања потрошачка моћ једног великог дијела становништва које је принуђено да све дефиците, односно све недостатке финансијских средстава надокнађује кроз те потрошачке кредите за које треба рећи да су најнеповољнији вид задужења, односно најскупљи. Међутим за велики број грађана не постоји алтернатива", каже Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста “СWОТ”.

Потрошачки кредити

"Може бити забрињавајуће то да кредите за привредне активности замјењују потрошачки кредити грађана. Банке настоје да пласирају средства. То је њихов посао. Али то није добро за економски раст и развој земље", додаје Миленко Крајишник, декан Економског факултета у Бањој Луци.

Све веће задуживање грађана није само наш феномен. Оно је тренд и у много богатијим државама. Социолози за ову појаву имају термин Мекдоналдизација.

"Човјек и данас као биће једноставно је склоно изазову. Све оно што види сматра да му је неопходно. Тако наравно није било прије неколико деценија. Много мање се трошио новац на, хајде да кажемо, непотребне ствари, док данас у 21. вијеку у доба потрошачког друштва се често користи појам Мекдоналдизација. Ми данас као појединци тешко можемо одолити томе", мишљења је Ведран Фрацуз, социолог.

Да би преживјели мјесец дана и попунили рупе, већина грађана се служи финансијским акробацијама, задужују се у банкама и микрокредитним организацијама. На крају морају, уз текуће трошкове, да отплаћују и и рате, те тако улазе у зачарани круг.

(БХТ/БН) Фото: БН