Већина институција БиХ подстанари у Бањалуци?!

Већина институција Босне и Херцеговине са сједиштем у Бањалуци годинама нема своје просторије због чега плаћају високе кирије за објекте у којима су смјештени запослени. Кирије плаћају и за смјештај бројних регионалних канцеларија у Бањалуци, међутим годинама за рјешавање ових питања не постоји политичка воља или се чека погодан тренутак да се зграде купе од привилегованих појединаца?

Република Српска 23.02.2024 | 07:34

Године или чак деценије без трајног рјешења смјештаја у којима су бројне заједничке институције за кирије дале десетине милиона марака.

Закупнине за смјештај у изнајмљеним објектима плаћа Државна агенција за истраге и заштиту, Дирекција за цивилно ваздухопловство Босне и Херцеговине, Агенција за лијекове и медицинска средства, Агенција за идентификационе документе, евиденцију и размјену података БиХ, као и Комисија за концесије Босне и Херцеговине.

Кад се плаћа јавним новцем, онда се не штеди. Тако Агенција за истраге и заштиту СИПА за смјештај регионалне канцеларије Бањалука плаћа скоро 16 хиљада марака мјесечно, док Агенција за лијекове БиХ годинама Министарству здравља Републике Српске плаћа око 19 хиљада марака мјесечно.

Занимљиво, Дирекција за цивилно ваздухопловство је својевремено измиривала кирију од невјероватних 60 хиљада марака, па је од 2009. на смјештај ове институције потрошено 8,5 милиона марака.

"Цијена закупа тих пословних простора иде изнад тржишног нивоа што говори о присутности корупције у том сегменту, недостацима јавних набавки, а на другој страни показује непостојање једне координације унутар државних институција од локалног, ентитетског, државног нивоа да се већ постојећи простори ефикасније и рационалније користе и да се средства за закупе смање или апсолутно укину", сматра економиста Миленко Станић. 

Занимљиво је то што је за сада једино извјесно рјешавање питања трајног смјештаја Управе за индиректно опорезивање БиХ, која је у објекту у власништву Републике Српске, али за чију употребу није плаћала кирију. Питање куповине зграде годинама је актуелно јер у опозицији тврде са се посао намјешта за фирму Гранд трејд у власништву Додковог кума Милета Радишића, која је и једини понуђач. Зашто власти овако не журе када је у питању смјештај других институција БиХ, у опозицији сматрају да је и више него јасно.

"То ће доћи на ред – не може све одједном. Дакле, морате да имате одређену трасу којом идете и да рјешавате једно питање по једно. Ја вјерујем када се заврши ова сага око УИО, да ће доћи на ред сљедећа институција која ће свакако да послужи обарању многих рекорда који се тичу јавних набавки", каже шеф посланичког клуба СДС-а у НСРС Вукота Говедарица. 

"Ми видимо да и та Управа за индиректно опорезивање и Дирекција за цивилно ваздухопловство дуги низ година имају одвојена средства у буџету за куповину зграда. Зашто се то није реализовало, ево вјероватно се чека погодан неко од кога ће се зграде купити и тада ће се посао и реализовати", каже Мира Пекић, посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. 

Најинтересантнија је ситуација са Агенцијом за идентификационе документе БиХ јер је њена зграда требало да буде изграђена 2014. године, међутим рокови се годинама продужавају, а темељи зграде зарастају у коров. Све указује да вишегодишње расипање новца за прескупе кирије није спорно, док се не укаже потреба за куповином зграде од некога ко је блиско повезан са неким из круга владајућих политичара.

(БН)