Представљена психобиографије Живојина Мишића у Бијељини

Мало познат књижевни правац код нас – психобиографија, комбинација психијатрије и књижевности, била је изазов за др Александра Мисојчића, психотерапеута и психијатра, да се упусти у истраживање и стварање два књижевна дјела посвећена славним личностима из српске историје.

Република Српска 20.02.2024 | 18:09

Његова прва књига “Град” је психобиографија цара Душана, а друга, “Човек по мери шињела” посвећена је Живојину Мишићу. У бијељинском Хотелу “Дрина” одржана је промоција друге књиге, а била је ово прилика и да бијељинска публика ближе упозна др Мисојчића, који је и системски породични терапеут са европским сефритикатом за рад на територији ЕУ.

“Човек по мери шињела”, психобиографија војводе Живојина Мишића, аутора Александра Мисојчића, како сам писац каже, даје само једну од могућих конструкта и хипотеза каквог карактера је био један најзначајнијих српских војсковођа током балканских и Првог свјетског рата, али и јунак његовог првог дјела цар Душан.

“Књига “Човек по мери шињела” је доста другачија од моје претходне књиге - “Град”, иако такође говори о једној великој историјској личности. Живојин Мишић је на свој начин велики, баш као што је био и цар Душан. Међутим, те двије књиге се разликују отприлике онолико колико се и њих двојица разликују по карактеру, тако да друга књига има сасвим другачији емотивни тон који прати писање, за разлику од моје претходне књиге. Ако постоји “колективно несвјесно” које нас све спаја онда то можемо осјетити док читамо ову књигу”, каже аутор др Александар Мисојчић, психотерапеут и психијатар.

“Ко не зна за страх, тај иде напријед”, чувени је цитат  једног од најзначајнијих српских војсковођа. Свака национална култура његује своју самосвјесност и ове књиге су мисија, сагласни су учесници промоције у Бијељини.

“Ове књиге повезују генерације, нашу са неким прошлим и заправо подижу националну самосвјест и мислим да је то мисија ове књиге и највећи значај. Ми све што знамо и о војводи Мишићу и о цару Душану су биографски подаци, али оно шта они заиста значе, какве су структуре, како су постали оно што јесу, то је оно што је битно и што је за мене био најдраматичнији и најпотреснији доживљај читајући ове двије књиге,” наглашава др Часлав хаџи Николић, неуропсихијатар и антрополог.

На питање, шта би рекли војвода Живојин Мишић и цар Душан, када би могли да нас виде у данашњем времену, др Мисојчић каже:

“Ја бих волио да свако ко прочита ову књигу постави то питање и да се запита колико смо се ми данас заправо промијенили у односу на вријеме Живојина Мишића, и да ли је промјена нашег народа очекивана и жељена еволуција или један озбиљан дисконтинуитет. Ако је ово друго, онда имамо чему да се вратимо, само не треба то да заборавимо.”

Аутор напомиње да је војвода Живојин Мишић иза себе оставио капитално дјело, “Моје успомене”, написано у позним годинама на болесничкој постељи што је била основа, поред остале литературе, за скупљање података за настанак “Човјека по мјери шињела” и анализу личности команданта српске војске у бици на Колубари.

(БН) Фото: БН