Од Дрине остала само шикара

Багерима, виљушкарима, камионима преко пољопривредних земљишта, шума, приватних парцела.

Република Српска 17.02.2024 | 08:28

Скоро свакодневно се тако већ 20 година из ушћа ријеке Дрине, на граници између Босне и Херцеговине и Србије, врши нелегално ископавање шљунка.

Ова врста пијеска ископава се на подручју Сребренице, Братунца, Бијељине и Зворника, градова на истоку Босне и Херцеговине дуж којих протиче Дрина, која је и граница са Србијом.

Миодраг, који је пристао говорити за Радио Слободна Европа под условом да му се наведе само име, живи и ради у Србији, а у селу Попови код Бијељине, које се налази уз ријеку, има приватну парцелу.

У том селу, каже, годинама се ископава шљунак.

На том мјесту, додаје он, прије десет година је било викенд насеље, а сада је од Дрине остала само "шикара".

"Заградили су ми мој плац, преко мог дијела су ушли једно 30 метара и ту су кроз Дрину насули пут, ти камиони су даноноћно вукли шљунак", наводи Миодраг.

Због нелегалног ископавања на Дрини досад је подигнуто и потврђено осам оптужница. Само у прошлој години, Окружно јавно тужилаштво у Добоју подигло је и потврдило шест оптужница, због нелегалне експлоатације шљунка.

У Окружном јавном тужилаштву у Бијељини тренутно се ради на пет предмета који се односе на нелегално ископавање шљунка на Дрини, од којих су, како је за РСЕ навео портпарол овог тужилаштва, три у фази истраге, а за два су потврђене оптужнице.

Иначе, слив и водоток ријеке Дрине одликује богат и разноврстан биодиверзитет и представља станиште појединих строго заштићених дивљих врста.

Илегални копови се налазе у доњем току и ушћу Дрине за које је Удружење "Еко пут" из Бијељине још 2016. године покренуло активности за заштиту тог подручја као прекогранични резерват природе. Та процедура је у току у Министарству пољопривреде, шумарства и водпривреде РС.

Ко 'копа' шљунак на Дрини?

Јавно предузеће "Воде Српске", које је надлежно за додјелу локација и дозвола, склопило је са осам компанија у прошлој години уговоре за ископавање шљунка на Дрини.

Ти уговори се односе на ископавање на подручју Бијељине, Братунца и Зворника.

За РСЕ из Јавног предузећа "Воде Српске" нису одговорили на упит о нелегалном ископавању шљунка на Дрини.

Према уговору, у који је РСЕ имала увид, дозволу за ископавање на три локације у Бијељини добила је компанија "ДМС", у власништву директора путева РС Милана Дакића.

Дакић није био доступан РСЕ за коментар.

У Центрима цивилних иницијатива (ЦЦИ), невладиној организацији која прати дешавања у вези нелегалног ископавања, кажу како процјењују да је око 20 илегалних шљункара на овом подручју.

"Шљункари, углавном, ваде материјал и више од оних колико је прописано уговором и те послове проширују на приобаље и пољопривредна земљишта", каже за РСЕ Љубинко Ђурић из Центара цивилних иницијатива у Бијељини.

У 2021. години на захтјев ЦЦИ-а, како је Ђурић рекао за РСЕ, инспекција је провела укупно 108 контрола, а изречене су 104 новчане казне због нелегалних ископавања шљунка.

Казна је тада, између осталог, изречена и компанији "Интеграл инжењеринг" из Лакташа, која се, због корупције, налази од октобра 2022. године на листи санкционисаних у Сједињеним Америчким Државама.

На ову листу је стављен и власник те компаније Слободан Станковић, који је почетком фебруара прошле године преминуо.

"Интеграл Инжењеринг" тренутно гради дионицу аутопута од граничног прелаза Рача до Бијељине. Иначе, ова дионица је дио будућег аутопута Београд- Сарајево.

Шта кажу други мјештани Бијељине и Зворника?

Лов у мутном на "ничијој земљи", овако остали мјештани околних села у Бијељини и Зворнику објашњавају за РСЕ стање са нелегалном експлоатацијом шљунка на ријеци Дрини.

Додаје и како су се путеви намјенски правили да пролазе кроз приватне парцеле, а да о томе нико од мјештана није упознат.

Услијед нелегалне експлоатације шљунка, мјештани Зворника наводе како су девастиране и огромне површине пољопривредног земљишта.

Душан (пуно име и презиме познати редакцији РСЕ-а) из села Тршић код Зворника каже да је имао проблем са приватном имовином због нелегалне експлоатације шљунка.

Дрина и као 'дивље одлагалиште отпада'

Обала Дрине, од села Амајлије у Бијељини, па према ушћу до Павловића моста у Бијељини, потпуно је уништена и не поштује се правило да се материјал вади искључиво из корита Дрине, упозоравају еклошки активисти из Бијељине.

"Тај шљунак се вади и са обале што је забрањено," каже Сњежана Јовић Јагодић из "Еко пута" Бијељина.

Те шљункаре које се налазе на сваких 100 метара на Дрини, служе и као дивље одлагалиште отпада што је додатни проблем, кажу еколошки активисти.

"Обала Дрине није уређена. Одвози се са тих бара и језера сав отпад што представља велики додатни проблем по околиш и ријеку", каже Јовић - Јагодић.

И други еколошки активисти упозоравају да нелегална ископавања на Дрини доводе и до честих поплава и код најмањих киша.

"Велике су те јаме које повлаче велике количине вода, и онда вода продире у насеље Јања, неколико хиљада дунума пољопривредних земљишта је уништено", каже Елвир Ибришимовић из "Еко зелени" Бијељина.

Шта је урађено да се спријечи 'лов у мутном'?

Министар пољопривреде шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић каже за РСЕ да су "већ покренуте одређене активности на спречавању злоупотреба на Дрини". Обавијештен је, каже, да се нелегално извађени шљунак на Дрини мјери 'десетинама хиљада кубика'.

Проблем је, додаје он, линија разграничења и надлежности, јер дио села која се налазе у РС катастарски припадају Србији.

"Спријечиће се све то. Ми смо организовали састанак са ресором вода Републике Србије и министрицом. Договорили смо што прије да се утврде количине и начин експлоатисања, а онда водне накнаде и све оно што је битно да се усклади", каже за РСЕ Минић.

Истовремено, републички инспекторат је у протеклој години контролисао 13 компанија које ископавају шљунак на Дрини и у два случаја су издати прекршајни налози и поднесена једна кривична пријава, поручено је из Инспектората за РСЕ.

И у 2022. години инспекторат је на лијевој обали Дрине, низводно од Павловића моста, такођер, контролисао ископавање шљунка. Тада су санкционисане и пријављене МУП -у двије компаније.

Из инспектората за РСЕ кажу како би повећање казни за нелегално ископавање шљунка на Дрини допринијело сузбијању ових активности.

Ревизори уочили низ пропуста надлежних институција

У извјештају Главног ревизора Републике Српске о експлоатацији ријечног материјала из ријеке Дрине, који је посљедњи пут објављен прије двије године, наводи се да се надлежне институције нису организовано бавиле експлоатацијом шљунка и пијеска из водотока и приобалног земљишта ријеке Дрине, на начин да нису осигурали потребну заштиту водотока и водног земљишта од недозвољених активности.

Нису осигурани ни докази да су стварно извађене количина шљунка пријављене надлежним институцијама, нити се располаже стварним количинама ископаног шљунка.

У извјештају је наведено и како се додјела локација на којима се ископавао шљунак, а што је у надлежности предузећа "Воде Српске" није заснивала на планским документима, те анализама стања водотока.

У извјештају се истиче да се надзор над реализацијом уговора сводио без јасног приступа шта се, када и како контролише.

"Контрола је вршена једном у 72 дана реализације уговора. Извођење радова није контролисано, нити су контролисане количине стварно извађеног ријечног материјала. Нису контролисана ни мјеста на коме извођачи радова депонују шљунак и пијесак, као и количине тог депонованог материјала", навели су ревизори.

Од 2017. до 2020. године, "Воде Српске" закључиле су 35 уговора о вађењу материјала из водотока Дрине са 14 компанија на 12 локација.

Уговорена количина је била 1,7 милиона метара кубних, а извођачи радова су пријавили да су експлоатисали 1,1 милион метара кубних, за шта је обрачуната накнада у вриједности 1,7 милиона марака (око 900.000 еура).

(РСЕ)