У БиХ лијекови прескупи, а још их нема у апотекама

Босна и Херцеговина се суочава са несташицом лекова, а то није само тренутна мука. Хронично су у тој земљи лекови скупљи, а постоји бојазан да ће их бити све мање.

Босна и Херцеговина 11.02.2024 | 21:08

Почело је током пандемије, а онда се усталило. Несташица лекова није заобишла ни Босну и Херцеговину, у којој се осим овог појавио и проблем са дистрибутерима.

Иако још нема назнака о чему се ради, поједини дистрибутери јекова са седиштем у Федерацији БиХ, „одбили“ су испоруку лекова апотекама у Републици Српској, без званичног објашњења.

Двоструке марже, двоструки аршини

„Због несташице лекова звали смо дистрибутера који има седиште у Федерацији и рекли су нам да нам не могу испоручити лекове. Одлука, не знамо чија, донета је пре две седмице тако да не знамо тачно шта се дешава“, рекли су нам у једној апотеци у околини Бањалуке, не желећи да откривамо у којој.

Дистрибутери из Републике Српске са којима смо разговарали нису могли ни да потврде ни да демантују да ли се ради о некој врсти сукоба дистрибутера док не добију све информације, иако је како истичу, свака прича о томе неодржива јер је тржиште лекова јединствено у БиХ, под надзором Агенције за лекове БиХ, која никакву одлуку те врсте није доносила.

Неки сматрају да је проблем мањак лекова па се сва количина дистрибуира на тржиште Федерације, где је маржа за седам одсто већа него у Републици Српској.

Мањак лекова погодио је целу БиХ, тако да у овом тренутку недостаје око тридесетак лекова, а неки од њих су Вентолин, Атровент, Молицор, Оземпиц, Цефаклор, Плаqуенил, Лаципил, Монопил, Оспен сируп, Амприл, Флиxотиде...

„Основни узрок је глобално нарушен ланац снабдевања, што је опет узроковано пандемијом а то је опет последица зависности производње од глобалних места производње активних супстанци које су на Истоку. Други узрок је инфлација, односно повећање трошкова производње што није пратило повећање цена лекова“, каже Фарук Хаџић, из удружења велепрометника лековима и медицинским средстава БиХ.

Земља генеричких лекова

Босна и Херцеговина је „земља генеричких лекова“, а то у пракси значи да на тржишту има далеко више оних којима је истекло време патента. Након истека, активну твар откупљују друге компаније које онда производе исти лек, али по нижој цени. Практично, легалну копију лека.

Према важећем Правилнику о контроли цена у БиХ, максимална цена лека се формира тако што се узме просек цене лека у Србији, Хрватској и Словенији, износи саберу и поделе са три. Тај износ представља максималну велепродајну цену лека у БиХ.

Уколико за неку од три земље не постоје подаци за предметни лек, прва допунска референтна држава је Бугарска, а друга Италија, где су лекови много скупљи.

Високе цене лекова у БиХ диктирају и високе марже које у малопродаји у РС износе 18 а у Федерацији чак 25 одсто, док су у Србији пет. Такође, ПДВ на лекове у Србији је десет одсто, у Хрватској 5, док је у БиХ 17 одсто.

То би се ускоро могло променити, с обзиром да је Савет министара БиХ усвојио одлуку за повраћај ПДВ-а за куповину опреме и хране за бебе и укидање или повраћај ПДВ-а на лекове и медицинска средства. Управни одбор Управе за индиректно опорезивање треба да пружи мишљење о спроводивости ове одлуке и упути је на потврђивање.

Деветсто дана листа чекања

Ипак, уколико и дође до смањења ПДВ-а то неће решити проблем несташице лекова, јер је тржиште мало фармацеутским кућама. Даље, процедуре за добијање дозволе за коришћење лека у БиХ су предуге, због недостатка људстава у Агенцији за лекове али и троме администрације.

Ми спадамо у црвену зону када је реч о одобравању лекова у БиХ а то је 900 дана. Толико је потребно да пацијент у БиХ добије лек који пацијент у ЕУ добије пуно брже“, каже директорка Удружења иновативних лекова у БиХ, Ана Петровић.

Према информацијама које имамо од дистрибутера, од предаје захтева за улазак новог лека на тржиште до његовог узимања у разматрање, прође од 18 до 20 месеци.

Многи упозоравају да је ова „блага“ несташица тек почетак и да ће прави проблем наступити тек 2025. године те да је потребно сада предузети мере како би се тржиште заштитило.

Међутим, то ће бити тешко с обзиром да многе фармацеутске компаније имају проблем са пословањем у БиХ. Хрватска фармацеутска компанија „Плива“ тако излази са својим представништвом из БиХ, иако пацијенти то неће осетити. Мења се модел пословања.

„Сви Пливини лекови уврштени на листу јекова и даље ће моћи да се набаве на наведеном тржишту преко наших партнера“, каже за ДW Тамара Сушањ Шулентић, виша директорка комуникација у Пливи, наводећи да је проблем настао оног тренутка када су у појединим кантонима вршене протекције у корист домаћих фармацеутских компанија.

„До промене пословања дошло је након низа протекционистичких одлука донесених у неким кантонима Босне и Херцеговине где су изван уобичајених процедура, изостављени са листе лекова производи целог низа фармацеутских компанија које немају производне погоне у БиХ, па тако и Пливе Хрватска д.о.о“, каже Сушањ Шулентић, тврдећи да су тако у лошији положај доведени пацијенти.

По лекове у Србију, Хрватску, Турску...

Док се чека могуће смањење ПДВ-а на лекове, због њихових високих цена пацијенти су принуђени да по јефтинији лек иду у Србију, Хрватску па чак и Турску. Није реткост да онколошки болесници по лекове иду ван БиХ.

„Ми смо најскупљи“, каже председница Савеза жена оболелих од рака дојке „Искра“, Сузана Кекић. „У Турској су цитостатици рецимо дупло јефтинији него код нас. Такође, наш проблем је и недостатак имунолошке терапије, што је опет у надлежности Фонда здравственог осигурања али се надамо да ће се и тај проблем решити.“

Међутим, одлазак по лекове у Хрватску за сада није опција с обзиром на несташицу лекова и у овој земљи, чланици Европске уније. Три фармацеутске компаније су објавиле да у наредних неколико седмица неће бити доступни лек за срчане проблеме, један антибиотик и лек против леукемије.

Хрватски медији преносе изјаву из Удружења произвођача лекова која каже да је 180 лекова на листи недоступних у овом тренутку, а да се поред побројаних ту налазе и лекови за кашаљ и дијабетес и многи други.

Интервентни увоз

Међутим, док у Хрватској пацијенти могу тражити интервентни увоз уколико лек постоји на неком другом тржишту земаља ЕУ, који им може бити доступан за 24 часа, у БиХ та процедура иде нешто спорије.

Могућност интервентног увоза такође постоји, али су процедуре дуготрајне и раде се преко јавне здравствене установе или фонда, уз претходну сагласност Агенције за лекове, након чега дистрибутер врши увоз лека који претходно „није регистрован на тржишту БиХ или паралеле лека који је регистрован али се не увози“.

(ДW) Фото: НН