Милијарде за борбу против илегалних миграција

Западни Балкан добија милијарде за борбу против илегалних миграција.

Осим што је Украјина добила 50 милијарди евра подршке, у пакету који је усвојен у Европском савјету у четвртак налази се готово десет милијарди евра за западни Балкан и јужно сусједство.

Како је наведено у саопштењу након усвајања документа, који је, подсјећамо, требало да буде усвојен у децембру прошле године, али је гласање поновљено због вета који је уложио Виктор Орбан, мађарски премијер, за западни Балкан и јужно сусједство биће издвојено 9,6 милијарди евра.

Важно је напоменути да је овај пројекат мимо средстава Плана за раст за западни Балкан и пакета енергетске подршке, који су договорени и усвојени раније.

У сриједу одобрене милијарде намијењене су за безбједност граница ЕУ и рјешавање проблема илегалних миграција.

Пуни назив документа је "Азил, миграције и интеграциони фонд", а вриједи до 2027. године, као и средства за Украјину.

Документ има четири стуба који се односе на интегрисање миграционе политике земаља које граниче с ЕУ с прописима саме ЕУ, подршку легалним миграцијама у ЕУ, борбу против ирегуларних миграција и јачање солидарности међу земљама чланицама кад је у питању област миграција.

У оквиру овог плана биће издвојена и средства за помоћ земљама западног Балкана за рјешавање проблема миграната, попут стварања бољих услова за смјештај, ефикаснију реадмисију, подршку Европској служби за границе Фронтеx, чији припадници ускоро треба да почну да раде заједно с безбједносним и полицијским агенцијама у БиХ.

Подсјећања ради, Савјет министара БиХ је у децембру утврдио оквир за преговоре с ЕУ о ангажовању Фронтеxа, с циљем боље контроле незаконитих миграција.

Тиме би био успостављен правни оквир за оперативне активности које би Фронтеx изводио на територији БиХ, а били би дефинисани и модели сарадње између БиХ и земаља ЕУ.

Након што се заврши та процедура, Предсједништво БиХ би требало да готов текст упути у даљу процедуру, након чега би се он могао усвојити, а Фронтеx ступити на територију БиХ.

Ненад Нешић, министар безбједности БиХ, рекао је да би овај споразум значио да ЕУ на БиХ не гледа као на црну безбједносну рупу, као и да је све могуће ријешити да буде у складу с уставним надлежностима БиХ и ентитета.

Подсјећања ради, документ је мјесецима био блокиран због немогућности да се постигне споразум унутар БиХ.

Нешић је казао да је коначни договор корак напријед у борби са организованим криминалом и илегалним миграцијама, те сигнал БиХ према ЕУ да је спремна да буде дио колективног система безбједности, као и да не жели да буде оаза криминалцима.

За овај документ снажно се залагала Аустрија, која је тешко погођена великим приливом илегалних миграната, а у којој је питање миграција осјетљива политичка тема.

Осим Аустрије, још неколико земаља ЕУ се залагало да ЕУ одвоји више средстава за питање илегалних миграција.

Поједине невладине организације са централом у Бриселу су, након што је у децембру дошло до блокаде пакета због Орбановог вета према Украјини, изразиле забринутост да ће ЕУ преусмјерити новац намијењен за пројекте у неразвијеним земљама за потребе јачања границе и борбе против илегалних миграција.

За сада нисмо успјели добити појашњење од европских званичника шта ће тачно бити прераспоређено. Оно што се за сада чини је да пројекти за западни Балкан неће бити погођени овим прерасподјелама, те да су европски план за развој и енергетска транзиција региона и даље активни.

(Независне) Фото: интеллинеwс.цом