Да ли је увоз радне снаге спас за тржиште рада у БиХ?

Очекује се раст стопе незапослености у свијету на око 5,2 одсто, објавила је Међународна организација рада. Све то одразиће се на Босну и Херцеговину која традиционално има високу стопу незапослености и лош економски статус. Провјерили смо како се ситуација на тржишту рада може поправити и да ли је увоз радне снаге рјешење или погрешан пут.

Босна и Херцеговина 03.02.2024 | 19:59

На градилиштима и прерађивачкој индустрији широм Босне и Херцеговине ангажовано је приближно 5.000 странаца. Највише их је из Турске, Непала и Индије. Послодавци се доста интересују за Бангладеш и Пакистан, а у овој години БиХ може издати 6.073 одобрења за стране раднике.  

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић, каже да су услови које нуде послодавци у БиХ сасвим довољни за странце, с обзиром да они у својим државама раде за 50 долара мјесечно. “Они овдје зараде и 700 до 800 долара мјесечно.”, говори Тривић.

О увозу радне снаге мишљења економиста подијељена. Док једни сматрају да страни радници попуњавају мјеста која нису популарна међу бх. радницима, други пак истичу да се потпуно игноришу захтјеви и потребе домаћих грађана који покушавају наћи посао.

“Постоји мит да ови радници нарушавају односе на тржишту рада у смислу да чине наше раднике мање конкурентним, то једноставно није истина. Ови радници преузимају оне послове које наши радници због раста животног стандарда нису више спремни да раде.”, казао је у изјави за БН економиста Адмир Чавалић. Истовремено Игор Гавран наводи да бх. послодавцима одговара да раднике плаћају што је могуће мање и да доводе оне из најсиромашнијих земаља попут Бангладеша, Непала и сл.

“И то је њима ситуација у којој остварују већи профит, већу зараду, а имају мање трошкове радне снаге. Међутим, оно што треба БиХ и њеним грађанима јесу квалитетна радна мјеста, заустављање исељавања нашег становништва и запошљавање наших људи.”

Тржиште рада у БиХ могло би се рећи парадоксално с једне стране  висока незапосленост, а са друге  повећан увоз странаца.

Увоз радне снаге је скупљи него домаћа и то нам неће никако помоћи. Док наша радна снага одлази, долазе ниско квалификовани.  То није рјешење, подвлачи  демограф  Стево Пашалић.

Пренатрпан јавни сектор и недостатак радне снаге у реалном сектору захтијевају системске мјере. За почетак, разврастати раднике од нерадника, а умјесто константног повећања квота дозвола за странце, послодавци би требали смањити одређене трошкове у корист побољшања услова рада за домаћу радну снагу закључак је наших саговорника.

(БН) Фото: Принтскрин