Будућност школе у индивидуалном приступу ученику

Са села у град, из града у иностранство – постао је пут великог броја становника Републике Српске. Најбољи показатељ одумирања сеоских домаћинстава је гашење школа, односно пад броја ђака у подручним одјељењима.

Република Српска 28.01.2024 | 20:01

На подручју Републике Српске активна су 444 подручна одјељења , од чега чак 215 разреда броје око десетак ученика у просјеку. Упркос томе у Министарству просвјете наводе да није долазило до затварања школа.

Да подручна одјељења имају предности оцјењује професор српског језика Стојанка Ђокић.

Истиче да у одјељењима са малим бројем ђака учитељи и наставници имају више времена да се посвете сваком ученику понаособ.

“Не могу исте садржаје рјешавати ученици различитих способности, а када су веће групе имамо најчешће проблем са временом. Док професори и наставници који раде са мањом групом ученика у подручним одјељењима не раде мање, напротив они имају једну другу врсту изазова да своје вријеме од 45 мин. или више, посвећују мањој групи, али квалитетније.”, каже у изјави за БН  професор српског језика и књижевности, Стојанка Ђокић.

Да је кључ образовања у подизању квалитета наставе сматра и бивши ректор Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић, чија статистика показује да је не тако давно, Српска имала много већи број основаца.

У Републици Српској тренутно је 84.500 ђака у основним школама, а прије двије деценије било је 124.000 ученика у тада осмогодишњим основним школама, подаци су демографа Стева Пашалића.

Пашалић сматра да је у ситуацији смањења броја ученика и студената рјешење у подизању квалитета наставе. “Да ли се то види? Чини? Сумњам. Ја који сам 50 година у образовању нисам то осјетио.”

Просвјетни радници окупљени су око мишљења да је будућност школе у индивидуалном приступу ученику.

“Вјерујемо да ће то можда бити школа будућности гдје ће родитељи из града из велике буке одвозити свју дјецу у нове школе на селима у којима влада једна пријатна атмосфера.”, додаје Ђокићева.

У прилог подручним школама иде и чињеница да у сеоским срединама, дјеца рано стичу реалне радне навике. Стога, ако надлежни желе да се боре за опастанак подручних одјељења морају понудити сигурност и ученицима и родитељима који живе на селима. Досадашња пракса је показала да се то не чини, јер у више од 500 бх. села не живи нико.

(БН) Фото: Архива