"Ако неко мисли да прогласи минималац и добије гласове у оваквој економији, тај нема појма шта је реални живот"

„Дорадни послови, нископрофитабилна активност, извозно договорена и оријентисана, не може да издржи додатне трошкове. А ако неко мисли да проглашавањем минималне плате може да добије гласове и задивљује народ у оваквој економској ситуацији, тај нема појма шта је реални живот“, каже Павловић.

Добра вест за раднике са најнижом платом у Републици Српској могла би да се негативно одрази на све грађане. Све је почело у октобру прошле године театралном најавом федералног министра развоја и предузетништва Војина Мијатовића.

„Службено могу рећи да од 1. јануара 2024. године Федерација БиХ креће са применом великог сета фискалних закона. Имаћемо највећу минималну плату у регији у износу од хиљаду марака“, рекао је Мијатовић, што је изазвало реакцију власти у Републици Српској, гдје је одмах најављена за 50 марака већа плата од тог износа.

„Било би веома добро да послодавци већ наредних дана, заједно с представницима власти, почну креирати решења како да и властитим доприносом омогуће да од почетка следеће године 1.050 КМ буде и исплаћивано“, предложио је председник Републике Српске Милорад Додик, што је изазвало гнијев послодаваца, а радост синдиката.

Три мјесеца касније, резултати нису онакви какве је власт очекивала. С обзиром да се послодавци и влада у Републици Српској нису могли договорити о износу најниже плате, влада је самостално донијела одлуку о повећању са 700 на 900 марака – око 460 евра.

Власт у Федерацији Босне и Херцеговине није усвојила најављени „велики сет фискалних закона“, већ повећање најниже плате са 569 на 619 марака. То је наводно навело неке послодавце у Републици Српској да размишљају о пресељењу посла у Федерацију БиХ.

„Сигурно је та популистичка игра о минималној плати плод политичке ујдурме владајућих странака у оба ентитета. Једино што су у Федерацији били разумни и анализирали ситуацију прије него што су донијели одлуку, што није случај у Бањалуци“, каже економиста Зоран Павловић, упозоравајући да неке фирме већ селе своје пословање у Федерацију.

Чистачица и просветни радник у сто евра

„Дорадни послови, нископрофитабилна активност, извозно договорена и оријентисана, не може да издржи додатне трошкове. А ако неко мисли да проглашавањем минималне плате може да добије гласове и задивљује народ у оваквој економској ситуацији, тај нема појма шта је реални живот“, каже Павловић.

Да влада нити људи који сједе у њој нема појма, кажу и послодавци у Републици Српској који су и прије коначне одлуке владе упозоравали да ће многе мање фирме бити приморане да угасе производњу или да се пререгиструју у Федерацији БиХ.

Већи минималац значи и већа оптерећења на плату која се морају издвојити за порезе и доприносе, а то значи или отпуштање радника или повећање цијена производа, што се већ дешава.

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Тривић упозорио је прије коначне одлуке владе да би повећањем најниже плате на 1.050 марака чистачица у систему образовања имала толики износ плате, док би наставник примао 1.200 марака.

„Ово је мјера која је усмјерена на крпљење буџетских рупа, а не према раднику. Политика је донијела одлуку, нек сноси посљедице за то“, рекао је Тривић, иронично поручивши влади у неколико наврата да послодавци неће имати ништа противи да се минималац повећа на две хиљаде марака.

„Република Српска и даље пружа најбоље услове“

Након дизања буне послодаваца и пријетње да ће пререгистровати фирме у другом ентитету, огласио се и председник Републике Српске Милорад Додик, који је, како кажу аналитичари, забио аутогол након центаршута министра Војина Мијатовића са најавом минималца од хиљаду марака.

„Желим да привредници успјешно послују, али то не може ићи преко леђа радника. Популистичке изјаве које имају призвук уцјене не могу помоћи никоме. Они који мисле да им је боље у Федерацији и тиме пријете, слободно им је путовање, а ми им ни претњу тиме нећемо опростити“, поручио је Додик, истичући да Република Српска и даље пружа набоље услове за пословање.

Договора још нема ни након што се Додик састао са послодавцима, иако је влада преговарач у поступку. Међутим, с обзиром да није консултована у вези са идејом о повећању најниже плате, сада се настављају и преговори са предлагачем.

„Висина најниже плате од 900 марака је нешто што се неће мијењати. Трагамо да помогнемо свима као што је дрвна или текстилна индустрија, индустрија обуће, гдје се запошљава највећи број радника. Ми не можемо да сносимо одговорност за смањене наруџбе из иностранства“, рекао је Додик.

Управо текстилна индустрија и обућари имају највише проблема. Нереално повећање минималца пријети да уништи читав систем.

„Утврђивање најниже плате 25. децембра је било погубно и катастрофа јер нисмо могли ни припремити наше пословне партнере“, каже директор фабрике за производњу обуће „Бема“ из Бањалуке Маринко Умићевић, који као главни проблем истиче прелазак пословних партнера у Федерацију БиХ.

Најјачи минималац региона

„А то је још горе. Тамо су услови бољи за њих због јефтиније радне снаге. И сада смо дошли у ситуацију да мој пословођа који има плату 1.250 марака, зарађује нешто мало више од неквалификованог радника који је до сада имао 750. То је неодрживо“, каже Умићевић.

Због таквог стања прогнозе нису добре. Чак и да фирме остану да послују у Републици Српској у оваквим условима, цијена производње се мора повећати што ће одбити пословне партнере који желе јефтинији производ. Ако овом додамо и раст цијена крајњем кориснику и укупни раст инфлације, губитак радних мјеста је неминован, кажу економисти.

„У овој ситуацији ко год буде могао папиролошки да се пребаци, да би плаћао минималац 619 марака, умјесто 900, он ће то да уради. Република Српска ће због тога да изгуби између пет и десет хиљада радних мјеста“, закључује Павловић.

Минималац у Републици Српској у овом тренутку је највећи на Западном Балкану. Испред су само земље ЕУ, Хрватска (1095 марака) и Словенија (2352 марке). У Србији он износи 787 марака, док је у Северној Македонији 639, а у Црној Гори 880 марака.

(ДW) Фото:БН