"Ako neko misli da proglasi minimalac i dobije glasove u ovakvoj ekonomiji, taj nema pojma šta je realni život"

„Doradni poslovi, niskoprofitabilna aktivnost, izvozno dogovorena i orijentisana, ne može da izdrži dodatne troškove. A ako neko misli da proglašavanjem minimalne plate može da dobije glasove i zadivljuje narod u ovakvoj ekonomskoj situaciji, taj nema pojma šta je realni život“, kaže Pavlović.

Dobra vest za radnike sa najnižom platom u Republici Srpskoj mogla bi da se negativno odrazi na sve građane. Sve je počelo u oktobru prošle godine teatralnom najavom federalnog ministra razvoja i preduzetništva Vojina Mijatovića.

„Službeno mogu reći da od 1. januara 2024. godine Federacija BiH kreće sa primenom velikog seta fiskalnih zakona. Imaćemo najveću minimalnu platu u regiji u iznosu od hiljadu maraka“, rekao je Mijatović, što je izazvalo reakciju vlasti u Republici Srpskoj, gdje je odmah najavljena za 50 maraka veća plata od tog iznosa.

„Bilo bi veoma dobro da poslodavci već narednih dana, zajedno s predstavnicima vlasti, počnu kreirati rešenja kako da i vlastitim doprinosom omoguće da od početka sledeće godine 1.050 KM bude i isplaćivano“, predložio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, što je izazvalo gnijev poslodavaca, a radost sindikata.

Tri mjeseca kasnije, rezultati nisu onakvi kakve je vlast očekivala. S obzirom da se poslodavci i vlada u Republici Srpskoj nisu mogli dogovoriti o iznosu najniže plate, vlada je samostalno donijela odluku o povećanju sa 700 na 900 maraka – oko 460 evra.

Vlast u Federaciji Bosne i Hercegovine nije usvojila najavljeni „veliki set fiskalnih zakona“, već povećanje najniže plate sa 569 na 619 maraka. To je navodno navelo neke poslodavce u Republici Srpskoj da razmišljaju o preseljenju posla u Federaciju BiH.

„Sigurno je ta populistička igra o minimalnoj plati plod političke ujdurme vladajućih stranaka u oba entiteta. Jedino što su u Federaciji bili razumni i analizirali situaciju prije nego što su donijeli odluku, što nije slučaj u Banjaluci“, kaže ekonomista Zoran Pavlović, upozoravajući da neke firme već sele svoje poslovanje u Federaciju.

Čistačica i prosvetni radnik u sto evra

„Doradni poslovi, niskoprofitabilna aktivnost, izvozno dogovorena i orijentisana, ne može da izdrži dodatne troškove. A ako neko misli da proglašavanjem minimalne plate može da dobije glasove i zadivljuje narod u ovakvoj ekonomskoj situaciji, taj nema pojma šta je realni život“, kaže Pavlović.

Da vlada niti ljudi koji sjede u njoj nema pojma, kažu i poslodavci u Republici Srpskoj koji su i prije konačne odluke vlade upozoravali da će mnoge manje firme biti primorane da ugase proizvodnju ili da se preregistruju u Federaciji BiH.

Veći minimalac znači i veća opterećenja na platu koja se moraju izdvojiti za poreze i doprinose, a to znači ili otpuštanje radnika ili povećanje cijena proizvoda, što se već dešava.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić upozorio je prije konačne odluke vlade da bi povećanjem najniže plate na 1.050 maraka čistačica u sistemu obrazovanja imala toliki iznos plate, dok bi nastavnik primao 1.200 maraka.

„Ovo je mjera koja je usmjerena na krpljenje budžetskih rupa, a ne prema radniku. Politika je donijela odluku, nek snosi posljedice za to“, rekao je Trivić, ironično poručivši vladi u nekoliko navrata da poslodavci neće imati ništa protivi da se minimalac poveća na dve hiljade maraka.

„Republika Srpska i dalje pruža najbolje uslove“

Nakon dizanja bune poslodavaca i prijetnje da će preregistrovati firme u drugom entitetu, oglasio se i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je, kako kažu analitičari, zabio autogol nakon centaršuta ministra Vojina Mijatovića sa najavom minimalca od hiljadu maraka.

„Želim da privrednici uspješno posluju, ali to ne može ići preko leđa radnika. Populističke izjave koje imaju prizvuk ucjene ne mogu pomoći nikome. Oni koji misle da im je bolje u Federaciji i time prijete, slobodno im je putovanje, a mi im ni pretnju time nećemo oprostiti“, poručio je Dodik, ističući da Republika Srpska i dalje pruža nabolje uslove za poslovanje.

Dogovora još nema ni nakon što se Dodik sastao sa poslodavcima, iako je vlada pregovarač u postupku. Međutim, s obzirom da nije konsultovana u vezi sa idejom o povećanju najniže plate, sada se nastavljaju i pregovori sa predlagačem.

„Visina najniže plate od 900 maraka je nešto što se neće mijenjati. Tragamo da pomognemo svima kao što je drvna ili tekstilna industrija, industrija obuće, gdje se zapošljava najveći broj radnika. Mi ne možemo da snosimo odgovornost za smanjene narudžbe iz inostranstva“, rekao je Dodik.

Upravo tekstilna industrija i obućari imaju najviše problema. Nerealno povećanje minimalca prijeti da uništi čitav sistem.

„Utvrđivanje najniže plate 25. decembra je bilo pogubno i katastrofa jer nismo mogli ni pripremiti naše poslovne partnere“, kaže direktor fabrike za proizvodnju obuće „Bema“ iz Banjaluke Marinko Umićević, koji kao glavni problem ističe prelazak poslovnih partnera u Federaciju BiH.

Najjači minimalac regiona

„A to je još gore. Tamo su uslovi bolji za njih zbog jeftinije radne snage. I sada smo došli u situaciju da moj poslovođa koji ima platu 1.250 maraka, zarađuje nešto malo više od nekvalifikovanog radnika koji je do sada imao 750. To je neodrživo“, kaže Umićević.

Zbog takvog stanja prognoze nisu dobre. Čak i da firme ostanu da posluju u Republici Srpskoj u ovakvim uslovima, cijena proizvodnje se mora povećati što će odbiti poslovne partnere koji žele jeftiniji proizvod. Ako ovom dodamo i rast cijena krajnjem korisniku i ukupni rast inflacije, gubitak radnih mjesta je neminovan, kažu ekonomisti.

„U ovoj situaciji ko god bude mogao papirološki da se prebaci, da bi plaćao minimalac 619 maraka, umjesto 900, on će to da uradi. Republika Srpska će zbog toga da izgubi između pet i deset hiljada radnih mjesta“, zaključuje Pavlović.

Minimalac u Republici Srpskoj u ovom trenutku je najveći na Zapadnom Balkanu. Ispred su samo zemlje EU, Hrvatska (1095 maraka) i Slovenija (2352 marke). U Srbiji on iznosi 787 maraka, dok je u Severnoj Makedoniji 639, a u Crnoj Gori 880 maraka.

(DW) Foto:BN