Нелегалних шљункара све више, а надлежни не предузимају ништа

Нелегална експлоатација шљунка најизраженија је на подручју добојске и бијељинске регије. Док машине копају, а камиони током цијеле године одвозе шљунак поставља се питање може ли се стати у крај нелегалним шљункарама?

Промијењени водотокови, нарушен екосистем, уништено земљиште, појачан ризик од поплава, дивље депоније и пуни џепови заштићених приватника– резултат су нелегалног вађења шљунка из ријека Дрине и Босне.

Проблем пред којим надлежни углавном затварају очи, а активисти упорно показују прстом. Ко мимо закона поткопава ријеке? Отворена је истрага у шест случајева у Бијељини, односно девет у Добоју.

Међутим, предмети су предуго у ладицама судија и тужилаца наводе из Центара цивилних иницијатива.

“Фокус нашег рада је осим подношења пријава за нелегалну експлоатацију шљунка и иницирање према надлежнима да се побољша управљање водотоком.

Према Главној служби за ревизију јавног сектора упутили смо иницијативу да се осим за ријеку Дрину уради ревизија учинка за друге подсливове, односно за ријеку Босну и Врбас.” каже у изјави за БН Љубинко Ђурић, координатор ЦЦИ.

Да је експлоатација ријечног материјала из Дрине вршена неплански, без уређења водотока пише у ревизорском извјешају из децембра 2021. године.

Ревизори су дали препоруке, ресорном министарству и Водама Српске, а шта је испоштовано знаће се након анализе, коју је покренула предсједник Одбора за ревизију НСРС Мирјана Орашанин.

Она подсјећа да сепрепоруке не спроводе, што се показало 2022. године приликом ревизије извјештаја из 2014. године. Тада су, каже Орашанин, од 20 препорука које је дала јавна служба за ревизију само двије спроведене.”

Да се шљункарење шири потврђује случај из Лакташа.

“Када је у питању Врбас подсјетићу да је недавно МУП РС поднио извјештаје о почињеном кривичном дјелу за сумњу на нелегалну експлоатацију шљунка на подручју Лакташа и да су привредна друштва одгиворна за утају више од 5 милиона марака, а то су двије годишње прикупљене водне накнаде у читавој Републици Српској.”,наводи Ђурић.

Институције не треба да чекају на пријаве неформалних група, већ да по службеној дужности откривају и процесуирају одговорне за нелегалну експлоатацију шљунка, истиче Момир Дејановић из Центра за хуману политику.

“Док не будемо имали ефикасне, одговорне и некорумпиране институције мислим на водну инспекцију, полицију и тужилаштва па и судове нећемо ријешити проблем.”, наглашава Дејановић.

Док активисти траже да се илегална експлоатација шљунка заустави, а одговорни казне, надлежни не показују вољу за уређење ове области, додаје Орашанин.

Истовремено, на дјелу је шљункарење то јесте коруптиван посао на штету буџета Републике Српске. Тешко је процијенити колико је до сада оштећен, али сигурно је у питању вртоглави износ.

(БН)