Шта БиХ очекује од избора у Америци и Европској унији

У јуну ове године грађани Европске уније излазе на изборе за Европски парламент, док ће се у новембру у Сједињеним Америчким Државама одржати предсједнички избори. С обзиром да су САД и ЕУ у великој мјери укључене у политичке процесе у Босни и Херцеговини, многи домаћи политичари прижељкују да ће се Европа и Америка заокупљене својим изборима мање бавити Босном и Херцеговином. Питање је међутим, да ли је реално да се то догоди?

Босна и Херцеговина 15.01.2024 | 17:39

У Европској унији на љето избори за Европски Парламент. На америчкој политичкој сцени се захуктава око кандидатуре Доналда Трампа. Чему може да се нада Босна и Херцеговина?

"Избори би требали дати одговор да ли Вашингтон остаје окренут глобалним свјетским токовима или ће се посветити рјешавању унутрашњих проблема подијељеног америчког друштва и опоравку сопствене економије. Тешко је очекивати да ће и Вашингтон бити више окренут или ставити у фокус дешавања унутар Босне и Херцеговине поготово дневнополитичким играријама које се дешавају на овим просторима. БиХ одавно није у фокусу Сједињених Америчких Држава", сматра дипломата и публициста Бранко Нешковић. 

Мањи фокус интересовања отвара питање да ли ће одсуство Европе и САД-а у наредном периоду омогућити домаћим актерима да конкретизују вишегодишње најаве радикалних потеза, а што прижељкују бројни домаћи политичари.

"Ко год помисли да може да ушићари нешто или извуче неку корист условно речено рачунајући на то да ће те земље занемарити БиХ вара се. Биће мање присутни у смислу пажње свакако, али и те како ће бити инволвирани", каже комуниколог Младен Бубоњић. 

Посебно су занимљива очекивања домаћих политичара, прије свега предсједника Републике Српске и СНСД-а. Додик је недавно поручио да ће уколико Трамп побиједи наводно прогласити независност Републике Српске.

"Ми највећој свјетској сили уопште нисмо битни. Тешко да и знају гдје се налазимо и такве изјаве само долазе за дневнополитичке потребе.. али о неком утицају на наше просторе тога ко побиједи, не очекујем никакве промјене што се тога тиче", каже Нешковић. 

"Америка није Република Српска. Америка каква год да је има институције, различите надлежности и друге политичке аспекте које Република Српска само формално има. Другим ријечима, ако Трамп дође на власт, што се Додик надао то не мора да значи да би Додик могао да ради оно што прижељкује", напомиње Бубоњић. 

БиХ је, сматрају аналитичари, дуго била ван интереса међународне заједнице, још од 2006. године, након Априлског пакета уставних промјена, међутим, сматра струка, ни то није помогло Додику да отцијепи Републику Српску.

"То је све нешто што нема толико везе са Републиком Српском и немогуће је добити подршку за осамостаљење Републике Српске и велико је питање да ли Додик то и жели, јер на кога ће се онда извлачити због лоше економске ситуације ако би Република Српска постала самостална? Кога би окривио и чиме би забављао бираче ако не би имао Сарајево и Бошњаке да нападају њега? Ако тога нема онда нема ни Милорада Додика", наводи политички аналитичар Ивана Марић. 

Да ли би БиХ могла да добије већу пажњу међународне заједнице, сматрају наши саговорници, зависи од ситуације у свијету и односа у БиХ који су деценијама заоштрени. Међутим, очи запада се по правилу окрену ка БиХ једино када се зазвецка оружјем или када Додик најави референдум, ако ико на међународном нивоу и даље вјерује у те најаве.

(БН) Фото: Илустрација