Хистеричне изјаве одбијају инвеститоре и доводе у питање већ потписане уговоре

Босна и Херцеговина – једна од најсиромашнијих земаља у Европи, али зато прва на листи најкорумпиранијих. Предњачимо и са бројем јавних кухиња и њихових корисника, а у самом врху смо и када се ради о исељавању становништва, јер ко још жели да остане земљи са мизерним стандардима. 

Република Српска 07.01.2024 | 20:00

БиХ се у свијету приказује у све тамнијим бојама, а политичари су ту да се сликају и промовишу, али и да себи обезбиједе што више државних милиона. Гдје су у свему томе грађани? Они и даље плаћају прескупе намирнице премалим платама. Питали смо економисте како да се ишчупамо из раља сиромаштва и помјеримо бар за једно мјесто на скали најсиромашнијих земаља.

„Морамо као грађани да радимо више, да покушамо да будемо штедљивији, а то исто је порука и за власт на свим нивоима. Дакле радити више, мање трошити и инвестирати, јер немамо капитала који можемо користити за такве, да кажем, инфраструктурне пројекте, јер једноставно морамо учинити лакши живот грађана, а то подразумева да се заиста уђе у више различитих стопа ПДВ-а, индиректних пореза, да се оне основне животне намирнице ослободе ПДВ-а, као и лекови и оно што је за бебе, јер то су три ствари које су ургентне“, каже економиста Зоран Павловић.

Сложена политичка ситуација додатно је оптерећење за економију, сагласни су стручњаци из ове области. Потребно је радити на побољшању стандарда и дјеловати у правцу приближавања Европи.

„Дефинитивно морамо зауставити све ове хистеричне изјаве о некој подели Босне и Херцеговине, јер то толико одбија инвеститоре и не само њих, него и уговори који су већ потписани се доводе у питање, да се заиста морамо вратити договору у четири зида. Дакле ако имате господо нешто да се договорите, договорите се у четири зида, немојте давати изјаве без усаглашеног става“ истиче Павловић.

Економсти не прогнозирају значајније поправљање економске слике у БиХ, међутим извијесно је, кажу, стагнирање инфлације. Порд тога очекује се продубљење енергетске кризе, због ратова у Украјини и на блиском истоку, а условљена је и односом Кине и САД-а. Главна брига на домаћем терену јесте утицај рецесије.

„Оно што треба да нас брине јесте рецесија у земљама, појединим чланицама ЕУ, конкретно у Њемачкој. То може значити проблеме за наше извознике, што се аутоматски рефлектује на остатак БХ економије и може значити стагнацију плата и пад броја запослених особа. Дакле највећа бојазан када говоримо о овој години, јесте у вези потенцијалне рецесије и питања колико ће дуго трајати та рецесија.

Уколико се иста и не деси, свакако можемо очекивати успоравање економског раста наше економије. Када је ријеч о цијенама, изостанак инфлације не значи аутоматско враћање цијена на исте нивое као 2019. 2020. или 2021.године, већ само мањи притисак на потрошачки животни стандард“, каже економиста Адмир Чавалић.

За владајуће кризе нема. Нови милиони редовно стижу преко ко зна којег по реду задужења, с друге стране скупо плаћеним хљебом грађани пуне државне касе. Ако питате владајуће, инвеститори једва чекају да свој капитал уложе у БиХ, а ми се питамо гдје су те силне инвестиције, и која су предузећа отворена. 

(БН) Фото: Илустрација