Догађаји који су обиљежили свијет у 2023. години

И док рат у Украјини траје скоро двије године, свијет је 2023. задесио нови крвави сукоб: рат Израела и Хамаса.

Свијет 01.01.2024 | 20:16

Овај рат је још више продубио и економску кризу која је настала почетком рата у Украјини, а цијене нафте и злата, а тиме и хране и других неопходних потрепштина још више су порасле.

Свијет је изненадио и покушај пуча у Русији, као и погибија Јевгенија Пригожина, а шокирао је и разоран земљотрес у Турској и Сирији.

Рат Израела и Хамаса

Догађај који је највише обиљежио 2023. годину је рат између Израела и Хамаса, који је почео 7. октобра 2023. изненадним смртоносним нападом Хамаса на Израел, у којем је погинуло 1.200 израелских држављана и туриста, а након којег је отето 250 људи.

Израел је одмах прогласио рат и наставио са офанзивом, која је убрзо прерасла у праву катастрофу у Гази, гдје број мртвих и рањених цивила из дана у дан расте, болнице више нису функционалне, а људи немају питку воду нити имају шта јести.

Људи убрзо након почетка рата нису могли изаћи из Појаса Газе, а хуманитарна помоћ није могла проћи. Потресне слике у Гази, гдје је број рањених и мртвих растао из дана у дан, обишле су свијет. Међу жртвама је велики број дјеце, а према информацијама УНИЦЕФ-а дневно страда 400 дјеце. 

Након седам седмица рата, двије стране пристају на примирје у трајању од једне седмице, током којег Хамас ослобађа 105 талаца, углавном жена и дјеце, а Израел ослобађа 240 палестинских затвореника. Од почетка рата до краја 2023. године у нападима Израела у Гази је погинуло више од 21.110 људи, већином жена и дјеце, подаци су од 29. децембра 2023. 

И док је свијет постајао све гласнији у осуди Израела, који су позивали да хитно прекине ратна дејства како би се помогло Палестинцима у Појасу Газе због хуманитарне пријетње, али и санитарне катастрофе, Бењамин Нетањаху, израелски премијер, упорно је понављао да не престају док не униште Хамас. Хамас је неколико пута поновио да неће предати таоце док Израел не престане с борбама.

Страх од ширења рата најприје на Блиском истоку, а и шире, био је присутан током цијеле године. Овај рат упалио је и аларме у Европи и појединим другим дијеловима свијета због могућности терористичких напада. 

Рат у Украјини

Рат у Украјини наставио је бјеснити и у 2023. години те односити животе и на украјинској и на руској страни. Шеснаест мјесеци након почетка рата Украјина је, након што је добила огромно наоружање од савезника, кренула у офанзиву, али није успјела урадити велики помак какав су очекивали. 

Тачан број мртвих и рањених немогуће је процијенити, као ни војне губитке, али ниједна страна не жели објавити званичне податке. Скоро цијеле године није било никаквих наговјештаја ни о почетку преговора између Русије и Украјине, нити икакве шансе да лидери ове двије земље сједну за преговарачки сто.

Током годишње конференције средином децембра Владимир Путин, руски предсједник, рекао је да ће Русија наставити рат у Украјини и да ће "мир доћи када остваре своје циљеве". Крајем године је "Неw Yорк Тимес", позивајући се на руске и западне дипломатске изворе, писао да је Путин приватно недавно рекао да је отворен за мировне преговоре с Украјином.

Европска комисија је препоручила отварање приступних преговора ЕУ с Украјином, упркос недостацима у њеној борби против корупције и потреби да се додатно ограничи утицај олигарха. 

Овај рат, који је почео 24. фебруара 2022, исцрпио је и оне који помажу Украјини па се све јасније чује да више не може ни да се постигне да се произведе толико муниције колико је Украјини потребно.

Рат у Украјини је изазвао велике економске посљедице, највише по Европу, која је зависила од руског гаса, а која га сада нема због санкција које су Русији уведене.

Покушај пуча у Русији и смрт Пригожина
Русија ће заувијек памтити 23. и 24. јун 2023, када је оружана побуна, која је пријетила да ову земљу гурне у грађански рат и на чијем челу је био Јевгениј Пригожин, шеф плаћеничке групе "Wагнер", нагло окончана за један дан.

Побуна, коју је са занимањем пратио цијели свијет, а која је почела 23. јуна навече и била завршена увече 24. јуна, десила се у јеку рата у Украјини.

"Wагнер" је био заузео Ростов на Дону и преко Вороњежа у конвојима возила су кренули ауто-путем према Москви, када је покушај пуча у Русији заустављен након интервенције Александра Лукашенка, предсједника Бјелорусије. 

Пригожин је након договора, у којем је посредовао Лукашенко, пристао да оконча побуну, напусти Русију и оде у Бјелорусију. Убрзо након тога плаћеници су напустили положаје које су држали у јужној Русији.

Након побуне ФБС је отворио истрагу против Пригожина. У јулу су поједини медији пренијели да су се Пригожин и Владимир Путин, руски предсједник, иначе блиски пријатељи, састали након побуне, те да је на састанку договорено да приватна плаћеничка војска више не постоји.

Пригожин је погинуо у паду авиона 23. августа 2023, заједно са још девет путника. Пригожинов приватни авион срушио се сјеверозападно, а сви путници су настрадали. 

Хаос у америчком Конгресу
Година 2023. историјска је по многим дешавањима и хаосу у америчком Конгресу.

Наиме, насљедник Ненси Пелоси на мјесту предсједавајућег Представничког дома америчког Конгреса, главни кандидат Републиканске странке Кевин Мекарти, изабран је тек након вишедневних преговора и 15 рунди гласања. То је први пут у 100 година да предсједавајући није изабран у првом кругу гласања.

Мекарти је још једном ушао у историју, овај пут када је почетком октобра смијењен са функције након што се дио страначких колега побунио против њега, што се десило први пут у Америци.

Представнички дом смијенио је Мекартија у наставку сукоба међу његовим колегама републиканцима само неколико дана пошто је у посљедњем часу избјегнута блокада Владе.

Ни избор његовог насљедника није био лаган. Мајк Џонсон изабран је за предсједника Представничког дома Конгреса послије вишенедјељног хаоса и неколико неуспјелих кругова избора кандидата.

И Бајден и Трамп ушли у историју 

Најстарији и најпознатији кандидати за трку за предсједника у Бијелој кући за 2024 - актуелни предсједник демократа Џозеф Бајден и бивши предсједник САД републиканац Доналд Трамп - ушли су 2023. у историју, али не само због својих година. Код обојице су, у неколико наврата, пронађени повјерљиви документи на којима је била ознака "Топ сецрет".

Због пословне преваре, фалсификовања докумената, те плаћања бившој порно-звијезди за ћутање, те нереда на Капитолу 6. јануара 2021. и изборне преваре против Трампа подигнуте су укупно четири оптужнице.

Он се три пута појављивао пред судом и сваки пут се изјаснио да није крив.

Суђење по четвртој оптужници заказано је за 4. март 2024, дан прије суперуторка.

Подизањем прве оптужнице против њега први пут у историји САД се десило да је један бивши предсједник оптужен за злочин. Трамп је почетком априла ушао у историју јер је први бивши или актуелни предсједник Америке који се нашао пред судом због оптужнице или кривичног поступка.

Ништа мање изненађење није било ни за Бајдена када је средином децембра Представнички дом Конгреса САД одобрио истрагу за његов опозив, којег републиканци оптужују да је неприкладно профитирао од е-пословних активности његовог сина Хантера у иностранству.

Против Хантера је у септембру подигнута оптужница након што је пропао договор о признању кривице. Ово је први случај кривичног гоњења дјетета актуелног предсједника САД.

Пред крај 2023. године Трамп је добио још један ударац, када су Колорадо и Мајн донијели одлуку да се он не може кандидовати за предсједника САД у овим државама због, како су навели, нереда на Капитолу 6. јануара. Отворена питања у погледу подобности Трампа за кандидатуру има још око 15 држава, а шта ће се даље дешавати зависи од Врховног суда САД.

Нагорно-Карабах више не постоји

Рат у Нагорно-Карабаху почео је 18. септембра 2023, када је Азербејџан саопштио да је покренуо "операцију локалног карактера". Навели су да су те мјере предузели "због систематског гранатирања оружаних снага Јерменије, као и због наставка минирања територије". Јерменија је демантовала да је поставила мине.

Након само 24 сата рат је завршен након што су Јермени пристали на прекид ватре и положили оружје, те да преговарају о реинтеграцији у Азербејџан.

Власти непризнатог Нагорно-Карабаха потписале су декрет о распуштању свих институција од 1. јануара 2024, када Нагорно-Карабах престаје да постоји. Након тога су јерменске избјеглице напустиле ову област и отишле у Јерменију.

Локално становништво, већином јерменске националности, прогласило је 1991. независност од Азербејџана и основало Нагорно-Карабах, Републику коју нико није признао. Азербејџан и Јерменија водили су неколико ратова око те регије у којима су погинуле десетине хиљада људи. 

Војни пуч у Нигеру и Габону

Војска у Нигеру извела је крајем јула 2023. државни удар. Портпарол војске, окружен другим официрима, објавио је у директном укључењу на националној телевизији да је свргнут предсједник Мухамед Базум.

Објавили су да је суспендован Устав, као и све државне институције, те да су затворене границе земље у западној Африци.

Крајем августа изведен је војни пуч у још једној афричкој земљи... Наиме, војни официри саопштили су 30. августа да преузимају власт у нафтом богатом Габону, поништивши резултате спорних избора у тој централноафричкој држави којим је предсједник Али Бонго Ондимби добио трећи мандат, а којег су заробили у његовој резиденцији.

Земљотрес у Турској и Сирији

Југоисток Турске и сјеверни дио Сирије 6. фебруара 2023. погодили су снажни земљотреси који су однијели више од 59.000 живота. Десили су се рано ујутро и ухватили велики број грађана на спавању.

Епицентар ових земљотреса од 7,8 степени по Рихтеру, који су били толико снажни да су сравнили градове са земљом, био је 34 километра западно од турског града Газијантепа.

Ово су једни од најсмртоноснијих земљотреса у овом дијелу свијета. Осим у Турској и Сирији, потрес је узроковао штету у Израелу, Либану и Кипру. У помоћ су стигли спасиоци из свих дијелова свијета који су тражили преживјеле испод рушевина и помагали унесрећенима.

Спасиоци су и након неколико дана успјели наћи преживјеле испод рушевина. Међу њима је била и десетогодишња дјевојчица из Кахраманмараша коју је спасила екипа Републичке управе цивилне заштите Републике Српске након што је шест дана била заробљена испод рушевина.

Потресне слике обишле су цијели свијет, а једна од најупечатљивијих је она на којој отац Месут Ханцер држи своју кћерку за руку под рушевинама након потреса у Турској.

Разорни земљотрес погодио је у септембру и Мароко. У овом најјачем земљотресу који је икад погодио Мароко, јачине 6,8 степени Рихтера, погинуло је 2.497 људи, а повријеђено их је 2.470.

Катаклизма у Либији

Либију је у септембру погодила права катаклизма када су се у граду Дерма срушиле двије бране, а вода повукла читава насеља у море и однијела хиљаде живота.

До пуцања брана дошло је након што је олуја "Даниел" донијела огромне количине кише на сјевероисток ове земље. 

Одлазак Берлусконија

Силвио Берлускони (86), који је четири пута био премијер Италије, преминуо је у јуну 2023. у 86. години у болници у Милану.

Лидер странке Напријед, Италијо и медијски магнат почетком априла је био примљен у болницу због инфекције плућа повезане са дотад неоткривеним случајем хроничне леукемије.

Посљедњих година био је неколико пута хоспитализован. Берлускони, некадашњи власник Фудбалског клуба Милан, једног од најуспјешнијих у Европи и свијету, био је једна од најконтроверзнијих и најупечатљивијих личности европске политике спорта и бизниса са преласка из 20. у 21. вијек. 

Подморница смрти 

Још један догађај у који су биле упрте очи цијелог свијета обиљежио је 2023. годину. Сви су пратили нестанак подморнице "Титан" с експедицијом, која је кренула у обилазак олупине "Титаника", и потрагу за њом.

Нажалост, свих пет богатих путника погинуло је у катастрофалној имплозији у Атланском океану. Погинули су власник компаније "Оцеан с Гате" Стоктон Раш, британски милијардер и авантуриста Хамиш Хардинг, отац и син из једне од најбогатијих пакистанских породица Шахзада и Сулејман Давуд, као и француски истраживач и стручњак за "Титаник" Пол Анри Нарголе.

Покољ на универзитету у Чешкој

Масовно убиство које се 21. децембра десило на Карловом универзитету у центру Прага шокирало је како Чешку, тако и цијелу Европу.

Наоружани нападач, 24-годишњи студент умјетности Давид Козак на том универзитету, убио је 14 колега, а још 25 особа је рањено.

Он је отворио ватру на студенте, а затим пред полицијом побјегао на кров, гдје је одузео себи живот. Како је саопштио шеф полиције, нападач је био инспирисан сличним масовним нападом у Русији, а имао је дозволе за ношење оружја разних врста, не само пушке из које је пуцао.

Додатни шок окрутности Козака је и проналазак тијела његовог оца у њиховој кући јутро прије покоља, као и његово признање у опроштајном писму да је неколико дана прије злочина убио мушкарца и његову двогодишњу кћеркицу. Овај маскар је најгоре масовно убиство у историји Чешке.

Финска ушла у НАТО

Финска је 4. априла 2023. примљена у Алијансу, након чега је копнена граница између земаља НАТО и Русије удвостручена на 2.600 километара.

Финска је постала 31. чланица НАТО-а. Ова земља дијели 1.300 километара границе са Русијом. Улазак Финске био је најбржи процес придруживања неке нове чланице у 74-годишњој историји Атлантског савеза.

И Финска и Шведска поднијеле су захтјев тек у мају 2022. године због, како су тада објасниле, почетка рата у Украјини.

Индија претекла Кину

Почетком маја Индија је претекла Кину по броју становника и тако постала нова најмногољуднија земља на свијету. Индија је у вијеме када је постала земља са највише људи имала 1,425 милијарди становника.

Ово је први пут након 1950. године да Кина није држава са највише становника на свијету.

У судару возова у Грчкој 42 мртвих

Највећа жељезничка несрећа у посљедњих неколико деценија завила је Грчку у црно 28. фебруара 2023. када је у судару путничког и теретног воза погинуло 46 особа, а 130 их је повријеђено.

Несрећа се догодила у Темпију у близини Ларисе, а у вријеме судара у путничком возу је било више од 350 људи. Велики број путника и страдалих су били студенти који су се враћали из Атине у Солун послије тродневног празника. 

Велика Британија добила краља

Један од догађаја који је обиљежио 2023. годину је и крунисање британског краља Чарлса ИИИ у мају. Осим што је то прво право крунисање након 70 година у Великој Британији, ова земља је добила краља, који је наслиједио своју мајку краљицу Елизабету ИИ након њене смрти.

Чарлс ће остати упамћен као насљедник који је најдуже чекао у британској историји, будући да је провео седам деценија као први у реду за пријесто.

Ердоган добио пети мандат

Реџеп Тајип Ердоган добио је пети мандат на предсједничким изборима у Турској. Ови избори су сматрани можда и најважнијим у новијој историји ове државе.

Ердоган је побиједио у другом кругу избора са 52,14 одсто освојених гласова. Ергоданов ривал, опозициони кандидат Кемал Киличдароглу, освојио је 47,86 одсто гласова.

Претходно су у неколико наврата Ердоганови скупови одгађани због, како су медији преносили, проблема са здрављем, а Ердоган је ушао у други круг избора са Киличдароглуом, јер није успио да добије више од 50 одсто гласова.

Макрону опала популарност

Популарност Емануела Макрона, француског предсједника, знатно је опала, а подршка грађана смањила се на најслабији Макронов рејтинг од 2017. године, када је први пут изабран за шефа државе.

Милиони Француза излазили су на насилне протесте због његове одлуке о смањењу границе за одлазак у пензију, али успркос томе он није одустао од те одлуке и она је озваничена.  

Лула трећи пут на челу Бразила

Нови предсједник Бразила, љевичар Луис Ињасио Лула да Силва, положио је почетком 2023. године заклетву у Конгресу.

Лули да Силви је ово трећи предсједнички мандат након што је годину и по дана провео у затвору због оптужби за корупцију које су касније поништене.

Након ових избора услиједили су велики немири које су организовале присталице Жаира Болсонара, бившег предсједника и Лулиног противкандидата на изборима.

Столтенберг остао на челу НАТО-а

Много се говорило и спекулисало и о челнику НАТО-а, а у јулу 2023. је донесена одлука да на тој позицији и даље остане Јенс Столтенберг.

Овим је генералном секретару Алијансе четврти пут продужен мандат. НАТО је Столтенбергу уговор продужио до октобра 2024. Раније је било говора о неколико имена за челну позицију НАТО-а, те да би на ту функцију могла бити именована жена, а међу фаворитима је спомињана и Мете Фредериксен, данска премијерка. 

Пао најтраженији мафијашки бос

Најтраженији мафијашки бос Матео Месина Денара, чији је надимак био Дијаболик, ухапшен је након 30 година бјекства.

Посљедњи шеф сицилијанске Коза ностре, како су га звали, ухапшен је на приватној клиници у Палерму гдје се лијечио од тумора. Он је био најтраженији у Италији и међу 10 најпознатијих, најопаснијих и најтраженијих криминалаца на свијету.

Умијешан је у најтежа кривична дјела у посљедњих 30 година. Преминуо је 25. септембра у затворској болници.

Русија суспендовала нуклеарни споразум

Владимир Путин, предсједник Русије, суспендовао је учествовање Русије у споразуму о смањењу нуклеарног наоружања "Нови старт", који је потписан с Америком.

Овај споразум ограничава стратешке нуклеарне арсенале двије државе. 

(Агенције)