Умићевић: Сенат треба мало доградити или укинути

"Сенат је савјетодавни орган, необавезујући, мада мислим да га треба мало и дорадити. Или га укинути", сматра сенатор Умићевић, који се не сјећа када је одржана сједница Сената.

Универзитетски професори, књижевници, правници, привредници, свештена лица, али углавном политичари – они су до сада били чланови Сената Републике Српске (РС), савјетодавног тијела које нема извршна овлашћења, није се састало неколико година, али постоји већ скоро три деценије.

Од почетка децембра им се придружио и Александар Вулин, бивши министар одбране и унутрашњих послова у Србији, некадашњи директор тамошње Безбедносно-информативне агенције, као и дугогодишњи коалициони партнер Александра Вучића.

Сенат Републике Српске постоји од 1996. године, и како је наведено у Уставу Републике Српске, савјетује највише уставне институције ентитета, а углавном се састоји од људи из Републике Српске и Србије.

Ово тијело нема званичну интернет страницу, сенатори се не састају редовно, њихове одлуке нису обавезујуће за институције Републике Српске, а његови чланови по сједници примају накнаду у износу од пола просјечне плате у овом бх. ентитету.

Сенат ће да броји 34 члана када одлука о постављању Вулина за сенатора буде објављена у Службеном гласнику Републике Српске.

Када је одржана посљедња сједница?

Након што је Милорад Додик поново постао предсједник Републике Српске, крајем прошле године, још није одржана ниједна сједница Сената, рекао је за Радио Слободна Европа сенатор и директор бањалучке Творнице обуће "Бема", Маринко Умићевић.

"Ја сам писао пар пута да се то сазове, и било је већ говора да ће се сазвати, па се одустало", истиче Умићевић.

Он каже да су се по неписаном правилу, сједнице Сената одржавале једном годишње – али да би чешће требало да се састају.

"То је савјетодавни орган, необавезујући, мада мислим да га треба мало и дорадити. Или га укинути", сматра Умићевић.

Каже да "није било одавно" сједнице, те да се не може тачно сјетити када је посљедња одржана.

Бивши и садашњи сенатори

Посљедњи сазив Сената РС, који броји 41 члана, изабран је 2017. године, по саставу сличан сазиву именованом 2009. године.

Од страних чланова, именована је (и то по други пут) руска историчарка Јелена Гускова, амерички доктор балканских коријена, Бранко Бојовић, те Арие Ливне, држављанин Израела и дугогодишњи савјетник предсједника РС, који је преминуо 2020. године.

За сенатора је тада именован и режисер Емир Кустурица, затим бивши члан Предсједништва БиХ и Додиков савјетник Ненад Кецмановић, као и Григорије Дурић, владика Српске православне цркве у Њемачкој.

Међу њима се нашло мјеста и за политичаре у пензији, као што су Рајко Кузмановић, бивши предсједник Републике Српске, Борислав Паравац, бивши члан бх. Предсједништва, те Владимир Лукић, премијер РС током рата у БиХ.

Неки из сазива су преминули током мандата, као што је Живко Радишић, бивши члан Предсједништва БиХ, Манојло Миловановић, генерал-пуковник у Војсци РС, те Смиља Аврамов, професорица београдског Правног факултета.

Први сазив Сената РС у септембру 1996. године је изабрала Биљана Плавшић, тадашња ентитетска предсједница, која је касније у Хагу осуђена на 11 година затвора за ратне злочине. 

Чиме се баве сенатори?

Сенат Републике Српске је дио Устава овог бх. ентитета, који је усвојен 1992. године.

"Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и највишим уставним институцијама даје мишљење о питањима из њихове надлежности", наводи се у Уставу.

Према њему, Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике Српске, који сазива сједнице и њима предсједава, а за чланове се бирају "истакнуте личности из јавног, научног и културног живота".

Ентитетски предсједници самим избором на ту функцију постају чланови Сената. Занимљиво је да је раније Милорад Додик из Сената искључио Драгана Чавића, који је био предсједник Републике Српске, када је он критиковао Додикову политику.  

Закон о Сенату предвиђа да они разматрају питања која су им упућена на захтјев предсједника, премијера или предсједника парламента, те да достављају своје мишљење у року од мјесец дана, пише РСЕ.

(БН/РСЕ)