Истраживање: Народ незадовољан, тражи промјене у друштву

Истраживање које је објавила агенција ПроМедиа говори да велика већина грађана источног дијела Републике Српске није задовољна стањем у друштву и да жели промјене. Иако је СНСД и даље водећа странка, расположење се значајно мијења, а први показатељ би могли бити локални избори наредне године.

Грађани су генерално незадовољни стањем у друштву и траже јасну алтернативу. Велика већина анкетираних (51,7%) сматра да се Република Српска не креће или углавном не креће у добром правцу, док 37,2% сматра да се креће или углавном креће у добром правцу. Релативно мали проценат (11,1%) нема мишљење о овом питању. Када је у питању стандард становништва или квалитет живота већина сматра (45,8%) да у овој години живи исто као раније, док је већи проценат (34,5%) оних који кажу да живе лошије него прије годину дана. Само 13,1% се изјашњава да живи боље него прије годину дана, док 6,7% се не изјашњава на ово питање.

Приоритети грађана су изражено везани за економске проблеме и животни стандард, а у мањој мјери на национална и политичка питања. Кључни проблеми које грађани истичу су: раст цијена 18,4%, незапосленост (15,1%, депопопулацију и одлазак младих 15,1% и корупцију и криминал (13,2%). Уско повезан проблем са растом цијена је лош положај радника и ниске плате (11,2%). Политичку угроженост Републике Српска само 8,1% сматра важним проблемом, док га актуелна власт ставља у врх приоритета. Од осталих проблема видно мјесто имају лош образовни систем (5,5%), низак ниво квалитета здравствених услуга (5,0%) и цензура и политички притисци на медије (4,1%).

Релативно висок проценат (53,9%) грађана подржава протесте против стања у друштву као облик ванинституционалне борбе, док 29,9% не подржава.

Када су у питању интеграције грађани имају прилично резерве према чланству у ЕУ и само 32,7% подржава, док 53,9% не подржава улазак у ЕУ. Чланству у НАТО савезу се противи изразита већина грађана (82,9%), са релативно малим процентом оних који немају став по том питању.

Када је у питању мир и безбједност грађани су подијељеног повјерења према Влади РС, с тим да 44,5% има повјерење у Владу РС да ће обезбједити мир и безбједност, док 41,9% нема повјерења.

Захтјев за промјене

Велика већина грађана је за промјене (51,7%) и не види као будућност РС странку СНСД и Милорада Додика, наспрам 29,2% који то виде. У овом проценту се крије стварна тренутна подршка СНСД, јер је питање постављено врло експлицитно и оно говори о томе да велики дио оних који касније одбијају да одговоре за коју ће странку гласати, у ствари је против СНСД.

Велика већина анкетираних је подржала мјеру Милорада Додика о најнижој плати у износу 1.050 КМ (68%), иако је општи утисак да је не разумију у довољној мјери и више посматрају као популистичку. Ипак то показује да су грађани орјентисани ка поправљању стандарда у било ком облику, али и да дијелом „насједају“ на такве потезе власти који су реално непроводиви и већ их сама власт ревидира.

На питање о повјерењу гласача у изборни процес већина (53,5%) каже да изборе сматра начином да се десе политичке промјене, иако значајан проценат (26,8%) то не сматра. Техничке измјене Изборног закона би у значајној мјери вратиле повјерење у кредибилтет изборног процеса.

Ипак, велика већина од 83,4% се изјашњава да ће изаћи на наредне локалне изборе, док је само 4,4% неодлучних. Анализа питања о разлозима оних који не желе да изађу на изборе показује да је најчешћи разлог апатија или невјерица да су промјене уопште могуће (24,8%), потом неповјерење у поштен изборни процес (24,2%) и став да су сви исти (19,3%). Такође, 9,9% нема повјерење ни у власт ни у опозицију, док 4,3% демотивише разједињена и лоша опозиција.

Укрупњавање политичке сцене

Резултати странака за које би гласали грађани показује тренд укрупњавања политичке сцене (СНСД, СДС, За правду у ред и Народни фронт), са значајним падом странака владајуће коалиције са СНСД и падом ПДП, који су сви испод 1%.

За СНСД се изјаснило 23,9% грађана, док СДС има подршку 13% грађана, странка За правду и ред Небојше Вукановића 8,3%, док Народни фронт као нова странка има 3,3%.

Однос владајуће коалиције (СНСД, ДНС, СП, УС, ДЕМОС, НП Дарко Бањац, СПС) и опозиција (СДС, За правду и ред, ПДП, НФ) је 27,2% наспрам 25,4%, оних који су се у истраживању изјаснили за коју би политичку опцију гласали.

Обзиром да се о страначком опредељењу није изјаснило 46%, тајна коначних резултата крије се у том дијелу гласачког тијела. Али, имајући у виду негативно опште расположење грађана, као и опредјељеност за промјене, јасно је да то не иде у прилог владајућој структури која је до сада убједљиво доминирала на свим изборима у источном дијелу Републике Српске.

По питању медија убједљиво најјача телевизија и портал је БН, а слиједе РТРС и други мање утицајни медији.

(Истокрс) Фото: БН