Власт Српске природна богатства даје у бесцјење

У јеку расправа о измјенама Закона о геолошким испитивањима којим се укида надлежност локалне заједнице да одобрава геолошка испитивања на својој територији, а о коме ће ускоро расправљати Народна скупштина, многи отварају и питање досадашње наплате концесија. Струка и опозиција тврде да се природна богатства у Републици Српској годинама дају у бесцјење.

Република Српска 19.12.2023 | 19:54

Да ли се угаљ, вода и друга природна богатства експлоатишу у замјену за мизерне концесионе накнаде? Економисти сматрају да су концесије толико ниске да је однос наше власти према природним богатствима 87 пута гори него Француске у Африци.

"Француска од тржишне вриједности Урана даје 13% концесије својој колонији Нигер. Код нас на 873 милиона тржишне вриједности угља у Станарима наплати се милион и 300 односно 0,15% значи само 15 фенинга од 100 марака вриједности угља . То је 87 пута мање него што Француска наплати у својој колонији Нигер", каже економиста Алекса Милојевић.

Милојевић каже да су се грађани у Нигеру побунили против вишеструко веће концесије, дог код нас новим законом планирају да развласте општине и градове. Представници институција Републике Српске ипак су задовољни приходом од концесија.

"Ми смо у овој години до јуче скупили 56 милиона марака за концесије и то је 42% више од претходне године. Значи да се нешто креће унапријед", каже министар финансија Зора Видовић. 

Вриједност узетих природних богатстава у односу на оно што добије држава, за опозицију међутим није ни близу задовољавајућег.

"Те фирме, ти тајкуни, они зараде на милијарде, а у буџет Републике Спрске се дају неке мрвице то су десетине и стотине хиљада то је толико мало и небитно у односу на оно што је уништено", каже посланик СДС-а у НСРС Томица Стојановић. 

Поред уништавања природе у замјену за безначајне накнаде, опозиција указује и да су концесије простор у коме царује корупција.

У вријеме када се општинама и градовима покушавају одузети надлежности за дозволе копања на њиховом простору, док многи указују да се закон мијења због литијума, економисти упозоравају да су и до сада локалне заједнице у расподјели новца од концесија биле оштећене.

"Када се скупи тај новац у ентитетском буџету онда се из њега сервисирају спољни дугови, све друге обавезе и онда оно што остане остатак остатака се доставља локалним заједницама. Нема појма да се ради о 24%, то је можда и 14 или 10. Питање је", сматра економиста Мика Никић. 

Бројна корита ријека и рудници у Српској јасно показују степен уништења природе због чега, сматра Никић, нема адекватне цијене за експлоатацију природних богатстава, због чега је посебно забрињавајуће што без истих остајемо у замјену за мизерне накнаде.

(БН)