За овај систем постоје људи који имају мања права

У свијету данас се обиљежава Међународни дан људских права. Истраживали смо какво је стање људских права у БиХ, а прије свега у Републици Српској, и идемо ли у корак са свијетом.

Република Српска 10.12.2023 | 16:20

Право на живот, слободу, посао, породицу, имовину, једнакост...само су нека од основних права сваког човјека. Да ли се та права поштују у БиХ или су за неке само мртво слово на папиру док их други имају више него довољно? Да ли нам права заштићена, те да ли их највише крше управо они који треба да их штите и јесмо ли баш сви једнаки, питали смо оне који то најбоље осјете на својој кожи.

“Мислим да за овај систем постоје људи који су мање вриједни и имају мање права”, кажу грађани.

Додају да су свијесни да постоји страначко запошљавање и непотизам, а да од власти очекују да не забораве на оне који се на уклапају у шаблон јер и они имају право и потребу да живе и раде.

- Стање људских права у БиХ је сиво и суморно. Умјесто напретка у њиховој заштити и промоцији ми назадујемо, што је свакодневно видљиво прије свега у областима запошљавања, здравства и образовања, каже Мирјана Ћускић из Хелсиншког одбора за људска права.

“Грађани у БиХ су на ивици сиромаштва. Млади свакодневно напуштају земљу због немогућности да се запосле и задовоље своје егзистенцијалне потребе. Пензионеру су угрожени, видимо грађане који немају шта да једу или да купе лијекове, тако да никако не можемо рећи да смо једнаки. С друге стране, бирамо оне којима је први циљ да остваре свој лични интерес”, истиче Ћускићева.

Правник Дејан Лучка оцјењује да је током ове године дошло до великог пада у поштовању људских права.

“То је нарочито видљиво у области медија, слободе изражавања и када се ради о браниоцима људских права, прије свега у Републици Српској. Све је почело са измјенама Кривичног законика, криминиализацијом клевете, а наставило се усвајањем Нацрта закона о непрофитним организацијама, иде даље новим Законом о медијама. У том пакету долази нови Закон о имунитету”, наглашава Лучка.

Активисти организација цивилног друштва које указују на проблеме у функционисању јавног сектора и кршења људских права, посебно су угрожени у БиХ, објашњава Ћускићева.

“Јако је важно да институције препознају рад организација цивилног друштва, јер се у посљедње вријеме скреће пажња са оног што они раде, да бисмо се одмакли и зажмурили на огромне крађе јавног и државног новца”, мишљења је Ћускићева.

Додаје да је питање колико ће цивилно друштво постојати у Републици Српској.

“Људи су уплашени, а знамо да политика има велики утицај на судство, тако да се не можемо ослонити у потпуности на то да ће институције, правосудне и тужилачке, стати на страну оних који се боре за правду”, сматра Ћускићева.

Шта је потребно да би се такво стање промијенило?

“Тако ће бити док имамо овакав систем власти. Прво ми морамо мало да се промијенимо, а онда политичари”, кажу анкетирани грађани Бијељина и Добоја.

“Морамо размишљати својом главом, не смијемо дозволити да на нас свакодневно утичу ратнохукачке политике које нам се сервирају са свих страна. Морамо да схватимо да ми бирамо и треба да користимо изборе као легитимно средство да оне који не испуњавају обећања смијенимо и изаберемо неке нове особе које ће можда допринијети бољој заштити људских права”, јасна је Ћускићева.

- Грађани, ма колико уморни од свега, треба што гласније да проговоре о проблемима у борби за своја права, те на тај начин охрабре и у битку укључе и друга грађане, јер се заједнички глас много даље чује, закључује Ћускићева.

(БН) Фото: БН