Одлази младост: За десет година 20.000 студената мање

Амфитеатри на факултетима у Републици Српској постају све празнији, а томе најбоље свједочи податак да су универзитети за десет година остали без 20.453 студената. Неким факултетима пријети гашење.

У Републици Српској максималан број студената уписан је између 2011. и 2013. године. Драстичан пад уписа на јавне универзитете у Српској десио се у периоду од 2013. до 2016. године. Тада је за само три године уписано 7.330 студената мање. Откако се упалио, црвени аларм у високом образовању није престао да звони.

У академској 2012-2013. години број уписаних студената износио је 44.720, док је у академској 2022-2023. години на универзитете у Српској уписано 24.267 будућих академских грађана, што је 20.453 студената мање. Надлежни су нешто предузели тек 2019. године. Тада је Влада Српске у Закон о високом образовању увела бесплатно школовање и смјештај у студентским домовима за редовне студенте.
Ни ове мјере нису значајно поправиле стање.

“У задње двије године нема драстичног пада. Оно што није добро што нема тренда раста. Одређени факултети, ако гледамо Универзитет у Источном Сарајеву и Бањалуци уписали су мање – више исти број студената као прошле године, статистика задње двије године. На неким факултетима се значајно поправио број уписаних студената, рецимо 60% на Правном факултету у Источном Сарајеву, на неким факултетима је стање доста критично.”, каже Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.

У овој академској години на све факултете Универзитета у Источном Сарајеву уписано је више од 1.133 бруцоша.

Смањен је број студената из два разлога због тога што већи број студената одлази из Републике Српске то је први разлог, а други разлог је што све већи број средњошколаца одустаје од студирања, мишљења је Владимир Владичић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву.

Мањак мотивације потиче и од чињенице да живимо у друштву у коме се вреднује диплома, а не знање.

“Један основни проблем који треба да ријешимо јесте како се врши запошљавање у државним институцијама и државним предузећима, сматра Небојша Ђурић, професор математике на ЕТФ-у Бањалука. “Да ли се ту гледа диплома, да ли се гледа знање или нешто треће? Тек тада када се
приступи рјешавању тог проблема држава може да каже да води рачуна о високом образовању”,наглашава Ђурић.
Криза на факултетима, одраз је кризе у комплетном друштву.

“Студије су неодвојиво повезане са свим аспектима живота и на основу тога када говоримо о високом образовању морамо говорити о образовању у цјелини, али и животу у цјелини. Када осјете сви да постоји перспектива у БиХ та перспектива ће се наћи кроз додатни развој високог
образовања.”, оцјењује Енес Хашић, директор Агенције за развој високог образовања БиХ. У посљедњој деценији БиХ је остала без 35.000 студената. Тренутно ради 47 високошколских установа. Некима од њих пријети гашење. Стицање звања, а не знања није добро за будућност
друштва, а ако се овако настави та будућност неће бити свијетла.

(БН)