Борба за живот - Како до донора матичних ћелија?

Банке донора матичних ћелија неопходне су у Републици Српској због чега је све више апела у јавности. Од надлежних за сада стижу само обећања. Из Института за трансфузију крви Србије нуде помоћ а још није познато кад би се у Српској могао успоставити овај регистар донора.  

Република Српска 02.12.2023 | 19:53

Борба за живот двадесетједногодишње, Катарине Тривић се наставља. Ова Бањалучанка три године води битке са леукемијом а тренутно је на лијечењу у Љубљани гдје чека донора матичних ћелија. Апеле је упућивала и на друштвеним мрежама. 

Цијелу причу претходно је покренула Данијела Мајсторовић из Бањалуке која је уз помоћ Института за трансфузију крви Србије пронашла донора гдје јој је успјешно завршена транспалнтација  матичних ћелија. 

Прије пет година рак је побиједила Бранкица Раковић, која своје искуство дијели како би се прича о донацији матичних ћелија у Српској покренула са мртве тачке.

"Моја трансплантација матичних ћелија била је аутологна, то су матичне ћелије које су извучене из моје коштане сржи и то је оно чему стријемимо да се ради и овдје у Републици Српској. И ја сам у међувремену у тих пет година окупила много људи око себе који су морали да траже доноре и видјећете и ви свуда тражимо да неко нешто донира. Јер  проблем је наћи донора и кад пронађете не знате да ли ће ваша коштана срж те матичне ћелије да прихвати. И тај стрес би био много мањи кад бисмо то све имали овдје у Републици Српској", истиче Раковићева.

Донор може бити здрава особа од 18 до 40 година живота којој се узима узорак крви и утврђује да ли су давалац и болесник којем је потребна трансплантација подударни, појашњавају у Институту за трансфузију крви Србије. 

"У данашње вријеме поред свих предрасуда које постоје давање и прикупљање матичних ћелија је једна врло једноставна процедура. Ћелије се прикупљају из вене, нема никавог болног бушења кости, нема анестезије, прикупља се болеснику само то што треба матичне ћелије а остатак се преко дуге вене врати а давалац не остаје у болници, не нарушава свој имуни систем, не буде анемичан а оде са једном мишљу да је неком дао наду за боље сутра", наглашава Глорија Благојевић, руководилац регистра давалаца матичних ћелија и хематопоезе Србије.

Болест и давалаштво не смију да познају границе зато је битно оснивање регистра донора и у Српској, става су у Институту за трансфузију крви Србије. Кажу и да се пацијенти из Српске лијече у Србији гдје се тражи одговарајући донор али и да за око 10 одсто болесника још нема донора.

"Резултати су бољи након трансплантација ако смо из истог подручја и то је све један од услова и повода да ми покрећемо кампање да молимо и апелујемо на људе да нас буде све више, Било је пацијената из Републике Српске који су хтјели да говоре о својој болести да им треба давалац то је и ваше суграђане дигло на ноге, имамо пуно захтјева али за сада они који имају пребивалиште у Србији могу да се пријаве јер закон је такав", рекла је Благојевићрва.

Кућа људских права Бањалука почетком новембра упутила је инистијативу за успостављање регистра донора у Српској о чему је БН телевизија извјештавала. Званичног става из министарства здравља и социјалне заштите Српске и даље нема. 

Питање је зашто се толико чека док обољели спас траже у Србији и другим земљама док често можемо чути похвале овдашњих званичника како је здравство Српске најразвијеније у региону!

(БН) Фото:БН