Дуг Републике Српске дупло већи од дуга Федерације БиХ

„Република Српска и Федерација БиХ сваког дана иду према новим задужењима тако да ће њихов дуг све више расти. На тај дуг треба додати и онај скривени дуг, дуг јавних предузећа, тако да никад не можемо знати колики је тачно акумулирани дуг јер је он динамичан, рекао је економски аналитичар Адмир Чавалић у емисији „Мат“ БН телевизије.

Република Српска 16.11.2023 | 21:18

Укупан дуг Федерације БиХ је 6.5 милијарде КМ, а Републике Српске 6,1 милијарду КМ, али је Српска дупло задуженија, с обзиром на број становника, потврђује Чавалић.

„Укупан дуг Босне и Херцеговине може се добити додавањем 20 до 30 одсто на постојећи дуг, ако им се дода дуг јавих предузећа. Они су губиташи чије дугове покривају општине, градови или ентитети. Политика је ушла у сваку пору предузећа па она не остварују јавни интерес“, каже Чавалић.

Томе се, додаје он, може додати и тзв. тендер економија, која обухвата предузећа која послују кроз системе јавних набавки, а којима јавна предузећа дугују новац за неки период. 

“БиХ је ипак умјерено задужена јер се одлуке доносе на више нивоа. То отежава задужење и били бисмо много задуженији да се одлука о задуживају, нпр. код ММФ-а, доноси на једном нивоу. То значи да је децентрализована власт брана од већег задуживања БиХ“, сматра Чавалић.

Предвиђено је да се Република Српска у овој години задужи за додатних милијарду и 161 милион КМ, што је рекордно задужење у једној години.

„То је огромно задужење. Љепота дуга је што његово враћање министарство финансија програмирати за дужи временски период, а то не прати политичке мандате. Међутим, дешава се да се неки дугови споје у једну годину. 2023. је та критична година за Српску, могуће и 2024..

Увијек постоји антагонизам између министарства финансија и предсједника републике или владе, који жели нешто нереално путем задуживања, и тада долази до грешке у програмирању дуга и оваквих година. Томе доприносе и неповољна дешавања у окружењу и иностранству“, објашњава Чавалић.

Пријетња буџету, истиче Чавалић, нису љевица ни десница него популизам.

“Популизам има негативне ефекте на буџет. Бојим се популизма који обећава мед и млијеко, раст плата, новчану помоћ, а све то без раста продуктивности. Добију се аплаузи и избори, а ребаланс доноси открива проблеме. Као друштво нисмо спремни на болне реформе које више нико и не помиње, а које краткорочно боле, а дугорочно доносе ефекте“.

Чавалић наглашава да је прво правило економије оскудност ресурса.

„Истовремено је прво правило политике да игнорише прво правило економије“, закључује Чавалић.

(БН)