Dug Republike Srpske duplo veći od duga Federacije BiH

„Republika Srpska i Federacija BiH svakog dana idu prema novim zaduženjima tako da će njihov dug sve više rasti. Na taj dug treba dodati i onaj skriveni dug, dug javnih preduzeća, tako da nikad ne možemo znati koliki je tačno akumulirani dug jer je on dinamičan, rekao je ekonomski analitičar Admir Čavalić u emisiji „Mat“ BN televizije.

Republika Srpska 16.11.2023 | 21:18

Ukupan dug Federacije BiH je 6.5 milijarde KM, a Republike Srpske 6,1 milijardu KM, ali je Srpska duplo zaduženija, s obzirom na broj stanovnika, potvrđuje Čavalić.

„Ukupan dug Bosne i Hercegovine može se dobiti dodavanjem 20 do 30 odsto na postojeći dug, ako im se doda dug javih preduzeća. Oni su gubitaši čije dugove pokrivaju opštine, gradovi ili entiteti. Politika je ušla u svaku poru preduzeća pa ona ne ostvaruju javni interes“, kaže Čavalić.

Tome se, dodaje on, može dodati i tzv. tender ekonomija, koja obuhvata preduzeća koja posluju kroz sisteme javnih nabavki, a kojima javna preduzeća duguju novac za neki period. 

“BiH je ipak umjereno zadužena jer se odluke donose na više nivoa. To otežava zaduženje i bili bismo mnogo zaduženiji da se odluka o zaduživaju, npr. kod MMF-a, donosi na jednom nivou. To znači da je decentralizovana vlast brana od većeg zaduživanja BiH“, smatra Čavalić.

Predviđeno je da se Republika Srpska u ovoj godini zaduži za dodatnih milijardu i 161 milion KM, što je rekordno zaduženje u jednoj godini.

„To je ogromno zaduženje. Ljepota duga je što njegovo vraćanje ministarstvo finansija programirati za duži vremenski period, a to ne prati političke mandate. Međutim, dešava se da se neki dugovi spoje u jednu godinu. 2023. je ta kritična godina za Srpsku, moguće i 2024..

Uvijek postoji antagonizam između ministarstva finansija i predsjednika republike ili vlade, koji želi nešto nerealno putem zaduživanja, i tada dolazi do greške u programiranju duga i ovakvih godina. Tome doprinose i nepovoljna dešavanja u okruženju i inostranstvu“, objašnjava Čavalić.

Prijetnja budžetu, ističe Čavalić, nisu ljevica ni desnica nego populizam.

“Populizam ima negativne efekte na budžet. Bojim se populizma koji obećava med i mlijeko, rast plata, novčanu pomoć, a sve to bez rasta produktivnosti. Dobiju se aplauzi i izbori, a rebalans donosi otkriva probleme. Kao društvo nismo spremni na bolne reforme koje više niko i ne pominje, a koje kratkoročno bole, a dugoročno donose efekte“.

Čavalić naglašava da je prvo pravilo ekonomije oskudnost resursa.

„Istovremeno je prvo pravilo politike da ignoriše prvo pravilo ekonomije“, zaključuje Čavalić.

(BN)