Како је Влада незаконито дала гаранције за задужење од 47 милиона КМ?

Савјет за државну помоћ Босне и Херцеговине утврдило је да је Влада Републике Српске незаконито додијелила државну помоћ у облику гаранције Мјешовитом холдингу којег чине "Електропривреда Републике Српске" Матично предузеће а. д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а. д. Бања Лука.

Република Српска 14.11.2023 | 21:47

Ријеч је о гаранцијама Владе РС овом предузећу за дугорочно задужење емисијом властитих обвезница из 2021.године у износу од око 47 милиона КМ и на период од 10 година.

Иако се сматра да је ова помоћ добијена оног тренутка када је гаранција издата, значи, још прије скоро двије године, Савјет за државну помоћ прво рјешење о неправилностима издало је још прошле године, а поступак провјера и 'дописивања' с надлежним министарствима у Влади РС, како би незаконитости уочене приликом издавања гаранција биле отклоњене, настављен је и у првој половини ове године.

Савјет је утврдио да Влада РС није могла издати гаранције без одобрења Савјета за државну помоћ, а ипак је то учинила. Такође, када је Влада РС додјељивала гаранције холдингу енергетских предузећа у РС морала је том холдинга обрачунати и наплатити тржишну премију, што такође није учињено.

Након опомена из Савјета, Министарство финансија РС крајем прошле године послало је обавјештење, да су обрачунали премију у износу од три милиона марака, те да су тражили од Мјешовитог холдинга да тај износ плати, али да њихов захтјев није испоштован.

Након што сва упозорења Савјета за државну помоћ нису уродила плодом у јуну је донијето Рјешење према којем износ који Мјешовити холдинг мора платити није три милиона него премашује пет милиона марака .

"Налаже се Министарству финансија и Министарству енергетике и рударства Републике Српске, као даваоцима државне помоћи, да предузму мјере за поврат незаконито додијељене помоћи у износу 5.203.828,14 КМ од корисника МХ "Електропривреда Републике Српске" Матично предузеће а. д. Требиње - ЗП "Електрокрајина" а. д. Бања Лука, увећане за износ затезне камате од дана када је незаконита помоћ дата на кориштење до дана поврата њеног износа, и обавијести Савјет о извршеном поврату", наводи се у Рјешењу из јуна ове године.

Савјет је утврдио да вриједност новчаног еквивалента државне помоћи садржане у гаранцији за гарантирање безусловног плаћања свих доспјелих ануитета из дужничких вриједносних папира – обвезница енергетског холдинга РС реализираних у износу од око 27,4 милиона КМ износи око 5, 2 милиона КМ, односно 18.96 посто у односу на вриједност реализираних обвезница.

Иначе, Мјешовити холдинг се, уз гаранцију Владе РС, задужио због "измирења дијела дугорочних кредитних обавеза осигураних за Пројекат 'Тосхиба' и изградњу далековода, финансирање пренесених обавеза према буџету Републике Српске и пренесених обавеза према добављачима.“

Иако се у Рјешењу Савјета за државну помоћ БиХ не прецизира тачно шта је пројекат "Тосхиба", оно што је од раније познато јесте да су Електропривреда РС, те Електрокрајина РС још 2013. године потписале уговор с фирмом "Тосхиба Трансмиссион & Дистрибутион Еуропе" из Ђенове у Италији који су се односили на санацију дистрибутивне мреже и проширењу постојећег система за даљинско очитавање бројила и управљање потрошњом у РС.

Тада су медији у РС писали да је један од тадашњих менаџера у тој фирми био Игор Додик, син Милорада Додика, те да је због тога та фирма и добила посао првобитно вриједан 10 милиона евра, а касније је требало да та фирма уради посао санације дистрибутивне мреже на цијелом подручју РС укупно процијењене вриједности 300 милиона КМ.

Милорад Додик је раније негирао везе његовог сина с овим пројектом, али је остало недоречено је ли његов син био менаџер ове компаније за Црну Гору или није.

У међувремену, амбиције електроенергетског холдинга у РС када су у питању кредитна задужења, уколико при томе рачунају на помоћ Владе РС могле би бити "разбијене" уколико се БиХ буде придржавала европских стандарда када је у питању додјела државне помоћи, а што је обавеза која за нашу земљу произилази и из Споразума о стабилизицији и придруживању на чије се поштивање БиХ обавезала његовим потписивањем.

У овом случају, према оцјени Вијећа за државну помоћ корисник ЗП "Електрокрајина" а. д. Бања Лука стекао је економску предност коју не би стекао у нормалним тржишним условима, односно путем властите ефикасности пословања, с обзиром да за њу није платило тржишну премију Републици Српској и што се без гаранције РС наведено предузеће не би могло задужити емисијом властитих обвезница.

На рјешење Савјета за државну помоћ БиХ, а с којим је наложено да Влада РС од Мјешовитог холдинга којег чине Електропривреда и Електрокрајина РС остављена је могућност покретања управног спора пред Судом Босне и Херцеговине који доноси коначну одлуку.

Иначе, у РС је све евидентнија појава повећања износа гаранција које предузећима издаје Влада РС.

То истовремено указује на чињеницу да је све мање предузећа у Републици Српској која су ликвидна и којима не требају гаранције.

С друге стране, све гаранције које Влада РС издаје представљају потенцијално задужење Републике Српске јер ће, у случају да их предузећа не буду враћала, терет пасти на буџет, а што се већ дешавало у неколико случајева када су такви кредити отплаћивани на терет пореских обвезника.

(Рапорт.ба)