Драматичан пад броја рођених од 1990. до 2022.

Босна и Херцеговина је демографски најугроженија држава региона, а разлика у броју рођених 1990. године у односу на 2022. говори о драматичној ситуацији у којој се налази.

До забрињавајућих података, по којима су 1990. године у нашој земљи рођене 66.964, а 2022. тек 26.539 беба, дошао је правник Миодраг Пантовић, мастерант на Демографском одсјеку Географског факултета у Београду, који је урадио и карту БиХ са високим процентима пада броја рођених, на којој је највећи дио означен суморном сивом или тамносивом бојом. Овај податак практично значи да је у 2022. рођено чак 40.425 беба мање него 1990. године.

Ови подаци само су илустрација стања које је започето миграцијама из 80-тих година прошлог вијека, настављено етничким чишћењем током рата те потом мирнодопским егзодусом становника.

"Према анализи Витгенштајн центра из Беча, БиХ ће, уз Албанију, у наредним деценијама изгубити највише становника. Постоје три сценарија, од којих најоптимистичнији предвиђа губитак половине становништва до 2060. у односу на 2010. годину. Према оном најнеповољнијем, БиХ ће у наредних мање од четири деценије остати без 73 одсто или три четвртине грађана", каже Пантовић.

Током истраживања је потврдио да је највећи проблем БиХ исељавање. Каже да је више од половине људи рођених у БиХ данас изван домовине.

"Најугроженији дијелови су источна Босна и подручје Босанске и Цазинске крајине. УСК, подручје Ливањског кантона, одатле према истоку, али и дио који иде према средњој Босни те Посавина. То су дијелови који су скоро празни и врло је тешко ту стање поправити.

Посљедњих година велике су миграције и из Тузланског кантона, па осим већих центара – Сарајево, Бања Лука, нешто Мостар и Бијељина, остатак државе је у врло лошој ситуацији", истиче Пантовић, преноси "Аваз".

(Мондо) Фото:Архив