Закидањем новца култури власт је пала на важном испиту

„Смањењем буџета за суфинансирање пројеката из области културе у Српској, култура је потпуно понижена. Власт није свесна значаја културе за грађане, а још мање чињенице да је она најбољи амбасадор једне земље у свету“, поручили су гости у емисији „Изазови“ БН телевизије.

Република Српска 10.11.2023 | 22:11

Ребалансом буџета страдала је култура. Од планираних 1.200.000 КМ спала је на свега 150.000 КМ. Сасјечена су крила умјетности, стваралаштво је бачено на кољена.

„То је чисто да се замажу очи. Оно што смо до сада коментарисали као „поражавајуће“ сад већ прелази у понижавајуће“, каже Вања Кртолина, глумица Градског позоришта „Семберија“ из Бијељине.

„Ми живимо у апокалиптичним временима. Цивилизација удара у хриди, губи се у дехуманизацији и нестанку морала. Култура је као пацијент који је на самрти и коме треба 20 различитих врста лијекова да би преживио, а они му дају аспирин и чај. Сад је неко дошао и узео му и тај аспирин“, објашњава писац Бранко Станковић.

Влада и ресорно министарсво морају да буду мајка културе, истичу глумци, додајући да би се тај однос у Српској ипак могао посматрати прије као маћехински. За разлику од земаља, не тако далеких.

„Наши млади глумци са Академије иду у кафане да конобаришу, умјесто да их чека посао у позориштима широм Српске“, наводи глумац Народног позоришта Републике Српске Александар Стојковић Пикси.

„Наше позориште је на буџету града Бијељина, који је његов оснивач. Министарству пишемо да бисмо добили неке пројекте или помоћ али се ослањамо највише на буџет који смо добили од нашег оснивача“, истиче Кртолина.

Они који одлучују о судбине умјетника и културних радника не знају, или не желе да знају, колико је за Српску значајан њихов рад јер су они, кажу, најбољи амбасадори земље из које долазе.

„Када смо гостовали у Француској, прилог о нама је радила француска државна телевизија. Тиме је о Републици Српској и БиХ у свијет отишла другачија слика, а не слика страдања и свађе. Слика да овдје живе озбиљни умјетници који долазе са озбиљним порукама од којих имате шта да видите“, објашњава Стојковић.

Додаје да су Французи платити све, а да су од тадашњег ресорног министра добили само једно „Срећан пут“.

Да ли је ипак, на концу, кривица само у систему?

„Проблем јесте однос система према култури али мислим да, када би и грађани имали другачији однос према култури и ишли на представе или бископ умјесто у кафану, систем био сатеран у ћошак. Тада би они морали да, не само дају културним радницима више средстава, него и публици оно што тражи“, јасна је Кртолина.

Власт је култури поручила да нам не треба и да сачека нека боља времена.

Међутим, поништавање културе значи поништавање идентитета једног народа, а то не смијемо да дозволимо, поручили су саговорници емисије „Изазови“ БН телевизије

(БН) Фото: БН