Слабија Српска хоће већи минималац него што има Србија

Судећи по мишљењу власти у Републици Српској, економски и привредно смо вишеструко јачи и од сусједне Србије, јер уколико Влада РС одлучи да послуша идеју Милорада Додика, предсједника Српске, и да од 1. јануара 2024. године минималац буде 1.050 КМ, то ће бити готово за 300 КМ више него што ће бити најнижа загарантована зарада у сусједној Србији, гдје је одлучено да износи око 780 КМ.

Подсјећамо, Влада Србије је средином септембра усвојила Одлуку о висини минималне зараде за 2024. годину, и она је 47.154 динара, односно око 780 КМ, што је повећање од око 80 марака, јер је тренутни минималац 42.000 динара (око 700 КМ).

И док Србија, која је и по броју становника и по економској структури неупоредиво јача од Републике Српске, диже минималац за неколико десетина марака, у Бањалуци се разматра повећање од 50 одсто, што је, како кажу привредници и струка, одокативна политичка одлука, која нема везе ни с привредном ни с економском реалношћу.

Минималац би, по неком правилу, требало да буде посљедица јачине економије и државе. Самим тим, колико је економија јака, диктираће и зараду, а економске могућности привреде у Српској, сматра струка, немају снагу да би се реализовао минималац од 1.050 КМ.

О овој теми недавно је говорио и Александар Вучић, предсједник Србије, нагласивши да ће за четири године просјечна плата у Србији бити 1.400 евра, а по питању минималне зараде, нагласио је да они имају проблем с привредницима, а не са странцима.

"Водимо рачуна како расте минимална зарада. То неки мали могу да се играју с тиме, али после плате високу цену. Ми нећемо на политичкој равни да повећавамо приходе. То је немогуће, мора бити засновано на економским параметрима", рекао је Вучић.

А Српска ради потпуно супротно, поручује економиста Миленко Станић.

"Очигледно је да код нас у тим изборним годинама и ванредним околностима када политичари немају могућности да покажу своје резултате покушавају нешто постићи нереалним процјенама. Овдје је у питању потпуно нереална процјена могућности наше привреде да исфинансира минималну цијену рада изнад 1.000 КМ.

Додиковом приједлогу није претходила ниједна озбиљна економска анализа. Дакле, таквих анализа није долазило ни од синдиката, није их било ни у Влади, нити у ангажовању института и то је одокативан приједлог који не слиједи никако могућности привреде", рекао је Станић.

Он за "Независне новине" подсјећа да  минимална цијена рада и сваки раст плате мора да се утемељи на расту производње и прихода за предузећа.

"Друга варијанта је да држава смањењем оптерећења привреде, прије свега смањењем оптерећења рада, и то смањењем пореза и доприноса, створи услове за административно повећање плате", наглашава Станић.

Упоређујући дешавања у Србији и Републици Српској, он наводи како је очигледно да се у Србији надлежни понашају одговорније.

"Они, за разлику од нас, имају много ниже плате у јавном сектору, а плате су вишеструко веће у реалном сектору и зато је њихова економија утемељена на много бољим основама. На примјер, учешће државе у БДП-у у Србији је седам-осам одсто задњих неколико година, а код нас у Републици Српској је учешће плата јавног сектора, односно државне администрације између 20 и 22 одсто. То ствара могућности да држава покупи прво кредитна средства од банака, да истисне привреду, да смањи инвестиције, а чим нема инвестиција, нема ни бољег живота", поручио је Станић.

И привредници се чврсто држе мишљења да је повећање минималца за 350 КМ стриктно политичка и потпуно нереална одлука.

"Не може се доносити политичка одлука само зато што би неко желио да буде тако, а не улазећи у анализу да ли то има посљедице по привреду и лутати од тога да се удовољи синдикату, а да се не гледа на привреду, или обрнуто.

Треба радити да се створе услови да привреда може добро да ради, а онда ће саме по себи плате доћи као плод конкуренције и недостатка радне снаге и потребе за радном снагу", казао је за "Независне" Немања Васић, власник Месне индустрије "Тривас" из Прњавора.

Понавља став да ће ово довести до гашења неких мањих фирми које муку муче са конкуренцијом фирми из окружења, јер се не би могле носити с њима у послу.

"Уколико би се поправила финансијска дисциплина, а као плод тога дошло до смањења доприноса, онда би и тај минималац могао да буде већи. Ја не говорим то са становишта моје фирме. Ја у овом моменту испуњавам и овај неки нови услов, али не могу говорити о неком економском параметру само са становишта моје фирме, већ гледам укупне проблеме бранши и фирми у цјелини и свакако то још увијек није цифра коју би многи привредници могли поднијети", истакао је Васић.

(Независне)  Фото:БН